Ово село је престоница српске пршуте, најзаслужнији за то су букова дрва и повољна клима: Филиповићи са Мачката месечно производе чак 300 килограма домаћих сувомеснатих прозвода (ФОТО)

Чајетина  - Док у селу Злакаса царује грнчарија, a у селима око Тополе домаћа вина златиборски Мачкат већ годинама уназад сматра се престоницом српске пршуте. Чувајућу традицију велики број мештана одлучио се за прераду меса, па тако одавде у свет одлазе најкалитенија свињска и говеђа пршута, али и сланина и кобасице. Оно што доприноси њиховој посебности јесте спој медитеранске и контитиненатлане климе, као и специфична ружа ветрова. Породица Филиповић деценијама живи само од пољопривреде и још су један доказ да ко може и жели да ради успех је неизоставан.

„Код нас се традиција сушења прушуте преноси са колена на колена, то је прво што се научи у нашем домаћинству. Оно што је најважније јесте да се наложе букова дрва, а сам процес  траја 20 дана и време се мора исправити тачно у минут. Ту се ништа не мења, већ се прате стари рецепти. Једино што смо мењали јесу само објекти, које смо обновили захваљујући државним субвенцијама“, каже за РИНУ Миладин Филиповић.

Успех производње ове породице са Златибора, како кажу, лежи у заједништву и у томе што сви финкционишу као један, јер само тако, плодови рада могу бити видљиви. Не изостаје ни интересовање најмлађих, па  тако деветогодишњи Милан већ има своје послове у домаћинству.

" Имам обавезе око сушаре и штале, помажем свима у кући,ово је породичан посао и свако од нас има свој део послова. Није ми тешко, живим на селу и подразумева се да има посла. Све се стигне, одличан сам ђак и већ знам све да радим и то ми пуно значи, јер ћу када порастем наставити ову породичну традицију " , каже Милан.

Око 300 килограма говеђе и свињске пршуте, сланине, стеље и разних врста кобасице месечно се произведе у домаћинству Филиповића, али и неизоставни сир ,кајмак и паприка у павлаци за чији квалитет је задужена Крста.

"Преради се око 90 литара млека дневно, а произведе се око пет литара кајмака и исто толико сира. Немамо проблем са пласманом јер смо квалитетом осигурали пласман. По струци сам медицинска сестра, али сам желела да научим да производим сир и кајмак, и пронашла сам девојку из краја која је заиста мајстор свог заната у производњи белог мрса и од ње сам доста научила. Ја сам пример да никада није касно да се определиш и радиш оно што волиш и да од младих итекако можеш много тога да научиш", каже Крста.

Гастрономски специјалитети златиборског краја итекако су учинили Мачкат препознатљивим на туристичкој мапи Србије. Заслужне су управо породице попут Филиповића које српског домаћина представљају у најлепшем светлу, онаквог какав он заисте и јесте, вредан и гостопримљив.

Највише купаца сувомеснатих производа има током лета, када је сезона одмора. Тада странци који обилазе Златибор, не заобилазе Мачкат и врло радо , са ових простора понесу неки сувенир попут чувене говеђе и свињске пршуте.

РИНА