Од старих патика направила сензацију: Јована из Чачка пар обућа купила за 200 динара и урадила невиђени подвихг, направила уникат коме се сви диве (ФОТО)

Чачак - Она не губи своје драгоценове време, увек га искористи на креативан начин, то чини свакога дана у својој скромној радионици. Јована Циврић једна је од ретких која своја је своје знање претворила у хоби који воли, а касније и у посао за који ће чути цео регион. Наиме, ова Чачанка рестауира стару обућу, али не на обичан начин, већ њен главни алат су четица и боја, након што пар патика или ципела прође кроз њене руке изгледају новије и јединствено.

У њеној инспиративној радионици све одише креативношћу и свакодневно стиже омиљена обућа суграђана којој Јована својим рукама и знањем враћа стари сјај. Она је након једног одгледаног видеа на интернету, прву рестаурацију применила на својим патикама од којих је направила уникат и тако је, каже, све почело. Данас је њен уметнички кутак пун обуће која чека свој нови стари живот.

„Једном приликом ми се десило да сам у једној од продавница половне робе налетела на један од брендираних патика, који сам платила свега 200 динара, који сам средила и тај редизајн је изгледао потпуно другачији и самим тим сам добила уникат. То је једиствена патика на свету, то је једна од чари рестаурације”, објаснила је Јована за агенцију РИНА.

Јована се и даље едукује када је у питању њен посао, четкице и боје набавља у иностранству, а обућу коју јој клијенти доносе чисти посебним средствима.

„Људи праве велику грешку кад патике убаве у веш машину, тако да има много посла око чишћења, јер обућа већином упропасти у веш машини. Што се боја, четкица, материјала уопште тиче, набављам их у Америци, јер ми је овде требало сигурно око шест месеци да нађем траку, испод које на пример неће да ми остане лепак, која ће лепо да заштити обућу када су изложене разним временским услобима, која има јачину. Тако да мало је компликованије кад неко има све на длану, а ја овде треба да нађем нешто што би била адекватна замена томе”, појашњава Јована.

После Јованиних руку, обућа је уникатна, изгледа скупље, а поента је, како каже, да се рестаурација не види, те да се врати старом сјају као из фабрике.

„Ђонови морају да се избеле, све мора да се очисти, пертле, такође треба да се врате у фабричко стање што је могуће више. Најлакше је купити нову пертлу за 200, 300 динара, али поента је да се пертла која је била фабричка врати на што је могуће савршенији ниво”, закључила је ова вредна Чачанка.

Јована је једина у овом делу земље која старој обући удахњује нови живот и дарује посебну вредност, и чува да након коришћења не заврше у устави или пак оду на отпаду.

РИНА