Он је тинејџер кога траже највећи клубови света: По неколико пута дневно прелазио границу како би стигао на сваки тренинг, Ђорђе Гордић један је од најбољих играча Србије

Лучани - Ђорђе Гордић је будућност српског фудбала. Голобради младић са 17 година (ове године слави пунолетство) који тренутно наступа за лучанску Младост плени на терену фудбалским шармом, креацијама и лепим потезима и није ни чудо што мало-мало па дође до медијске буре и написа да га тражи нпр. италијанска Аталанта, али и други великани.

Дечко који је одмалена био део и Звездиних кампова, играо је у млађим категоријама у ФАП-у из матичног града, Прибоја.

Стил игре какав има могуће да је наследио као "кусур" од музичких гена из своје породице јер су му и отац и деда музичари - деда хармоникаш, а отац клавијатуриста - те је можда објашњиво како тако префињено осваја простор на травнатом терену пленећи лакоћом у игри и лепршавошћу, као да певуши док игра!

"И Ђорђе има стила за музику, мада није хтео да иде даље. Воли да певуши", напомиње деда, Мишо Гордић, у разговору за РИНУ.

Он каже да је његов син, Дуле, од малих ногу вукао Ђорђа на спорт јер је видео у њему таленат и склоност ка шутирању лопте.

"Ја сам као музичар хармоникаш, иначе родом из околине Нове Вароши, ишао својим путем и пуно пропутовао, син ми је клавијатуриста, данас запослен у 'Путевима Србије' на наплатној рампи у Паковраћу. А унук је стварно веома талентован, даће бог да само настави овако и надамо се сви, чека га лепа каријера", каже Мишо за Ђорђа, недавно позваног у младу репрезентацију Србије где је већ одиграо два меча и где би требало да заузме једну од кључних улога.

Недостајућа позиција централног везног играча и креатора, тзв. десетке, проблем је српског фудбала још од повлачења са сцене данашњег селектора А тима, Драгана Стојковића Пиксија.

Гордић показује доста сличности са мајсторима старог кова који воле да "пакују" и асистирају пре него да дају гол.

Ђорђев отац, Дуле, каже да је његов син био послушно и добро дете и да је уважио његову препоруку да се максимално посвети спорту.

"Омиљени играч му је Меси. Само Меси и нико други. Једноставно, што оно кажу, примио се на тај спорт, воли фудбал и што је најважније, ногама је на земљи", каже Дуле за РИНУ.

Деда додаје да због обавеза у Лучанима унука и по неколико месеци не види, али, каже, све је то разумљиво.

"Није нам долазио дуго, припреме и утакмице нон-стоп узимају данас. Kад се ужели дође, преспава можда ноћ или две и иде даље. Доскоро га нисам видео још од јануара", наглашава Мишо.

Са каквим се (слатким) потешкоћама сусретао отац када је у питању одржање те упорности за спортом и тренинзима, сведочи и то да је возио сина километрима до Прибоја јер је њихова породична кућа у Републици Српској.

"Наша кућа је у пограничном делу у Републици Српској, а Прибој јесте најближа општина, ту је и рођен и касније ишао у школу. А верујте, некада сам две границе прелазио и по два пута дневно, ујутру и увече. Најпре, босанска па српска и обрнуто у повратку. Тако некада по два пута на дан", истиче задовољни отац, илуструјући колико се труд у спорту исплати.

Наводи да му је и други син фудбалер и да је његово било само да на прави начин стане иза својих синова.

Упитан шта Ђорђе воли у слободно време, и чиме би се бавио да није фудбалер, одговара да много воли тенис и кошарку.

"Има склоности и ка другим спортовима. Знам да је баш добро играо тенис. Можда би то био, питање је сад", закључује отац једног од најталентованијих момака из Србије када је у питању најважнија споредна ствар на свету.

Ђорђе је почео да тренира са шест и по, данас му је непуних 18.

Сва је прилика да ће пунити новинске ступце још много времена и донети пуно тога доброг репрезентацији Србије и целокупном српском фудбалу.

РИНА