Моторола звони, спрема се олуја и трк на противградну станицу: Они су хероји који чувају српска села кад је најтеже, Андрија из Ариља претходних дана сате и сате провео испаљујући ракете у црне облаке (ФОТО)

Ариље - Они су ти који чувају небо и на хектаре пољопривредних засада. Противградни стрелци претходних неколико дана једва да су стигли и да спавају јер су невреме пратили сваки са своје противградне станице покушавајући да разбију претеће црне облаке спремне да опустоше њихова, али и околна села. Андрија Стојадиновић током највећих олуја био је на радном задатку и тек данас је, како каже, успео мало да одмори.

"За ове моје четири године колико се бавим овим послом нисам запамтио такво невреме нити видео такве облаке. За неколико сати испаљен је рекордан број ракета и одбранили смо мештане од града колико је било у нашој моћи. Некад тим облацима не можемо ништа. Све време смо били у приправности, један дан се десило да сам чак ишао четири пута на станицу иако нисмо дејствовали морали смо бити на лицу места", рекао је за РИНУ Андрија.

Посао противградног стрелца је изузетно захтеван, а пре свега одговоран. Андрија и његове колеге без мотороле нигде не крећу, а кад приме позив у што краћем року морају бити на станици. Његова је број 103 у селу Поглед код Ариља, а пут који води до ње је макадамски и брдовит, иначе служи за извлачење дрва што његову интервеницију додатно отежава, али оно што је најважније никад не успрова. Увек је у право време на станици и никад се није десило да закасни са дејствовањем.

"Сада имамо још мање времена да стигнемо на станицу, јер облаци се брже крећу и мора се брзо реаговати како не би проузрковали катастрофу. Кад вас позову из Радарског центра остављате све, крећете на позицију и чекате даља упуства", каже Андрија.

Он додаје да је све мање оних који желе да се баве овим послом. На станицама широм Србије сада су махом пензионери, а омладина од противграндих ракета бежи као ђаво од крста.

"Не зна да ли је већа обавеза или одговорност, а новчана надокнада за стрелце је јако ниска. Када је пре неколико година наше село остало без стрелца нико није хтео тога да се прихвати. Чак су мештани нудили да међусобно скупе и 100.000 динара на годишњем нивоу, али и даље је било узалуд. Тада смо пријатељ и ја, као председник и потпредседник месне заједнице, одлучили да постанемо противгрдни стрелци јер смо сматрали да је то наша обавеза да заштитимо мештане и село. Обојица имамо своје сталне послове, али трудимо се да некако све ускладимо и надлежни имају разумевања јер се никад не зна кад можемо добити позив и отићи а станицу", истиче Андрија.

Противградна сезона почела је од 15. априла и траје све до 15. октобра и до тада за ове храбре људе који храбро стоје по киши и грмљавини док испаљују ракете одмора нема.

РИНА