Сваку ноћ бројимо жуљеве, али нема одустајања: Гојко и Горан кренули пешке по највећим врућинама на пут дуг 1200 километара, ходочашће од малог Острога до велике светиње на Светој Гори (ФОТО)

Чачак - На пут дуг 1200 километара из Српца из Републике Српске, са благословом игумана манастира Осовица, два пријатеља Гојко и Горан кренули су пешке како би своје духовно испуњење пронашли на Светој Гори. Њихово ходочашће до Хиландара потрајаће преко тридесет дана и то кад температуре понегде прелазе и 30 степени. Нису дозволили да их у њиховој намери било шта поколеба.

"Прва два моја ходочашћа су била посвећена манастиру Острог и већ након тих путовања јавила се жеља да то поновим, јер је то изузетан спој изазова и духовности. Путовање пешке од Српца до Хиландара није лако, има много отежавајућих околности, али кад испред себе имате јасан циљ онда вам ништа не скреће мисли. Све успешно пребродите. Свако вече по стопалим бројимо жуљеве, али до ујутру све ране нестану", каже за РИНУ Гојко Басурић, професор математике и информатике.

Током њиховог путовања 14 дана пролазе кроз Србију и сада су тренутно стигли до Краљева. Труде се да дневно пређу око 40 километара, а како би избегли највеће врућине онда на пешачење крећу око три сата ујутру. Током ходочашћа ће проћи 35 градова у којима ће коначити. Порука коју на овај начин желе послати млађим генерацијама јесте да ако се посвете вери, све ће по њих бити боље.

"На предлог пријатеља Гојка, кренуо сам са њим без размишљања, једноставно када ми је то предочио пристао сам исте секунде, јер је ово за мене нешто више од активности и пешачења, нешто што ме испуњава. Ово је спој са једне стране духовних вредности, а са друге спој активности, планинарења и пешачења. Ово је један сојеврсни психофизички тест наше личности", каже други члан ове необичне посаде, Горан Грабовац предузетник.

Оно што су очекивали јесте да их људи лепо прихвате док пролазе кроз Србију јер како кажу, у питању је братски народ. Међутим, и сами су изненађени срдачношћу и гостопримљивошћу становника Србије. Дочекали су их и испратили као род најрођенији.

"Нудили су нам све што нам је потребно. Од смештаја, превоза, прања веша. Оно што нам је било највише занимљиво да када смо кроз Косјерић пролазили кроз велике плантаже малина, нудили су нам да беремо малине за дневницу како би допунили наш буџет мислећи да смо надничари који траже посао", додаје Горан.

Једногласно додају да када су прешли из Малог Зворника преко границе, нису имали осећај да су у другој држави.

"Благослов игумана нашег манастира Осовица из Србца је нешто што нас додатно мотивише да на том путу ка Светој Гори не одустанемо, не поклекнемо и одолимо свим тим изазовима и препрекама. Божија кућа у нашем месту за нас је велика светиња у којој се налази копија иконе Тројеручице, велика је светиња и због тога постоји мотив да идемо из те светиње до Свете Горе", поручују два ходочасника.

РИНА