Ову игру можете научити само на чобанским састанцима и комишањима: Српско коло далеко одјекнуло, чак доспело на Унескову листу, Ужичани имају посебан разлог да се радују

Ужице - Управо је завршен део снимања националног пројекта за документарни филм и серијал “Српско коло” у Ужицу. Српско Коло се снимало и играло на више аутентичних локација у Ужицу уз мноштво извођача.

Након великог успеха који је остварио претходни документарни филм Теслин Народ који се квалификовао за номинацију за Оскара за дугометражни документарни филм 2020, Оптимистиц филм и редитељ Жељко Мирковић започели су нови документарни филм и серијал “Српско коло”.

“Ужичани су веома поносни на своје историјско и културно наслеђе и на чињеницу да се српско коло, међу којима је једно од најпознатијих Ужичко, нашло на Унесковој листи нематеријалног културног наслеђа. У граду на Ђетињи држимо до очувања традиције, јер је то начин да се сачува идентитет нашег народа који се ствара и чува вековима. Циљ очувања фолклора, аутентичних производа ужичког краја, као и свега онога што чини ужички дух и ерски хумор, је да се не заборави да су нам корени дубљи и даљи од момента који представља наше прво сећање и сазнање. Чувари традиције, највреднијег што су нам преци оставили, увек су међу најбољим промотерима наше културне баштине. Радује нас што је ужички крај део пројекта “Српско коло” и што имамо прилику да ширу јавност упознамо са народним стваралаштвом које свака нова генерација оплемењује чувајући његову изворну суштину, истакла је градоначелница Ужица, др Јелена Раковић Радивојевић.

Национални пројекат “Српско коло” реализује се у сарадњи са Ансамблом “Коло”, Етнографским музејом Београд, Српским националним савезом у Питсбургу (САД), Националним ансамблом “Венац” са Косова и Метохије, Српском академијом наука и уметности (САНУ) и Туристичком организацијом Србије.

Уз типичне игре ужичког краја убрајају се: четворац, ужичка чарлама, рабаџијско, кукуњеш, проломчица, ерско, повијорац… Све игре играју се на народним свечаностима, у отвореном колу које се увек креће десно и у коме се играчи, наизменично мушкарци и жене, држе за руку. Ако су играчи међусобно сроднички блиски, могу се у колу хватати и испод руке (“под руку”). 

“Посебност игре на нашем подручју је да се игра на целом стопалу, ситним корацима, ведро, усправног стаса, поносито, тако да се добија утисак да се играч љуља, цуца, тресе, трупа, трупће, дрма, “трепери од пета до перчина”, игра да му се сваки грам меса тресе. Колена су стално савијена, крута, као преломљена, не савијају се и не исправљају током играња. Колена и средина стопала су на истој оси све време”, објашњава Властимир Вељовић, руководилац ансамбла народних песама и игара и певачких група УГ “ЕРА”.

 Игре се уче на мањим скуповима, прелима, комишањима и малим чобанским састанцима. Сматра се за срамоту ако неко од млађих није научио да игра.

“Коло је енергетска машина дубоко укорењено у наш ДНК, одакле вуче своју магичну енергију и моћ. Српско Коло је симбол саборности које окупља и старе и младе и уједињује српски народ где год да се налази у свету. Српско коло је постало део УНЕСКО-ве нематеријалне баштине 2017. године. Документарни филм серијал “Српско коло” говори о значају кола, његовом пореклу, лепоти и специфичностима. Ово је прича о традицији и идентитету српског народа, о неговању среће кроз игру”, закључује редитељ и продуцент, др Жељко Мирковић.

РИНА