Срце је хтело да откаже, стрес ме је уништио а народна медицина спасила: Деда Милован од како је излечио Чеду не може да одговори на све позиве, људи свакодневно траже његову помоћ (ФОТО)

Бајина Башта - Када је пре скоро тридесет година отишао у превремену пензију Милован Милошевић из села Дуб код Бајине Баште није желео да кући седи скрштених руку, иако је цео свој радни век провео на руководећим позицијама, одлучио је да се врати у родно село и покрене нови бизнис, јер како каже није хтео више да за доручак једе своју џигерицу.

Већ скоро две деценије у свом едукативном центру саветује људе како да се правилно хране, очисте организам и буду здрави. Иако је у деветој деценији Милован прави планове за будућност и то са Чедомиром Јовановићем кога је, како наводи, отргао од сигурне смрти.

„Решио сам да дођем у село да се смирим и остатак живота проведем у миру. То су биле стресне фунције где здравстено нисам био баш најбоље, срце ми је хтео да откаже. Стално сам имао висок притисак због послова које сам обављао”, каже Милошевић.

Решен да живи здравије и мирније Милован се посветио изучавању здравих стилова живота. Наставио је образовање, докторирао природну медицину и оформио Кућу здравља. Милошевић сматра да нема неизлечивих болести, али да пут до оздрављења креће од нас самих.

"Ми имамо главу која је компјутер, мозак је хардвер, ум је оперативни систем а памет је апликативни систем. Мозак и ум нам је дао Бог, а памет стичемо учењем, понашањем и гледањем. Ми својом памећу морамо деловати на ум, а он делује на тело", додао је Милован.

За Милована нема сумње, све потиче од лоше исхране, а ако се на то надовеже стрес болест је извесна.

„Исхрана је основ, а стрес је окидач. Међутим, зашто стрес? Шта је вредно вашег здравља и живота? Стрес је одговор на стресор који је споља. То можемо да елиминишемо”, навео је Милошевић.

Његове методе и приступ лечењу су јединствени. Како каже, најважније је чишћење организма специјално припремљеним биљним тинктурама, а у благотворност његовог лечења недавно се уверио и Чедомир Јовановић.

„Кад је дошао овде он је шиштао, није могао да дише. Његов капаицтет плућа је био 0,30 литара. Никакав. Након седам дана је већ био боље”, рекао је Милошевић, који инсистира на искреном разговору са сваким ко код њега дође по помоћ, јер је сваки човек јединка за себе. Након тога следе и прописане терапије.

Људи се радо и са пуно вере у успех опредељују за његове методе.

РИНА