Паприка у долини Лима родила као никада раније, плантаже пуне квалитетних плодова: Код Његоша све што се набере одмах се и прода, цена се ове године креће од 130 до 200 динара по килограму (ФОТО)
Пријепоље - Ситно се одбројава до спремања зимнице, а почетком септембра неприкосновена краљица на свакој пијаци постаје паприка. Његош Стојадиновић из Пријепоља у долини поред Лима узгаја ово поврће на око четири хектара и ове године очекује род од преко 30 тона, који ће пронаћи свој пут до домаћих али и страних купаца.
"Година је била сушна, али како је моја плантажа смештена пред Лима то се није одразило на род. Лоши временски услови су десеткоали само око 10 одсто засада. Могу слободно рећи да је паприка баш ове године родила као никада раније и кад су у питању количина и квалитет. Потражња за овим поврћем је као и сваке године огромна, а пласман је свакако већ обезбеђен", рекао је за Његош за РИНУ.
Овај млади човек пре 12 година донео је најважнију одлуку у свом животу. Решио је да остане на својој земљи и да пољопривреда буде његово животно опредељење, јер како каже, човек је најјачи кад је свој на своме. Повећање површине засада диктирала је потражња која је била сваке сезоне већа захваљујући квалитетним плодовима.
"Тачно формирана цена знаће се након 01. септембра, сада је све у наговештају. Тренутно се креће од 130 до 200 динара, а код мене конкретно цена је 150/160 динара по килограму. Након што сезона крене у септембру цена може бити само још већа", открива Његош.
Паприка је, каже Његош, веома захтевна култура, али ако се све уради на време успех је загарантован. Паприка из његових засада продаје се у Немачкој, земљама региона и широм Србије, а потражња се у последњих неколико година повећала захваљујући друштвеним мрежама. Како се добар глас далеко чује, овај пријепољски млади домаћин није имао проблем са проналском радне снаге.
"Имам своје сталне бераче и то је веома важно. Код мене раде жене које су у радиле у локланим фирмама и остале без посла. Вредне су и поштене, а ја се трудим да будем максимално коректан кад је у питању исплата. Плаћене су 400 динара по сату и имају обезбеђену храну и превоз. Јако је тешко пронаћи добре бераче, јер од тога много зависи", рекао овај пољопривредник.
За Његоша Пријепољци имају само речи хвале и тврде да таквог радника нема у 100 села. У три сата је у њиви, залива, окопава, ту је од јутра до мрака, али фали му, како каже, једна млада да га прати, не мора да копа, само да га бодри. Још увек није пронашао жену свог живота, али се нада да ће му се срећа и на том плану осмехнути.
РИНА