Кардиоваскуларни болесници Моравичког округа више не морају за сваки проблем ићи до Београда: У ангио сали радиће се и компликовани захвати који се до сада нису вршили у чачанској болници

Чачак - У претходне четири године у оквиру чачанске Опште болнице фунцкионише и ангио сала у којој се врши дијагностика и лечење кардиваскуларних проблема пацијената, као и за лечење особа које су преживеле мождани удар. У наредном периоду, очекује се примена и неких захвата који се до сада нису вршили у чачанској Општој болници, што ће смањити потребу пацијената за одласком у здравствене установе терцијарног нивоа.

„Први корак је увођене `ФФР`, то су специјалне жице којима може да се дијагностификује да ли је значајна нека лезија или не и да ли је потребан стент или не. Тих боленсика годиншње има сигурно 50 и то треба да се уведе јер је јако важно. И треба размишљати, а о томе смо причали, а то је увођење `Пејсмејкер центра`. И то ћемо да исконтактирамо у фонду и министарству, како и на који начин то урадити, с обзиром на то да је ангио сала функцинална и опремљена и може да ради уградњу пејсмејкера”, закључио је др Драган Сагић, редовни професор Медицинског факултета Универзитета у Београду.

Кадар чачанске Опште болнице који тренутно ради на захватима у оквиру ангио сале, према речима прогесора др Сагића на задовољавајућем је нивоу, уз напомену да се очекује још неколико лекара који ће се прикључити том тиму након завршене специјализације.

„Ту је доктор Мијаиловић, који је завршио специјализацију, сада је тренутно у плану да иде на субспецијализацију из кардиологије али већ учествује у раду сале. Ту је један колега који је добио специјализацију и један коме се планира специјализација. Имамо и једну докторку која завршава субспецијализацију из кардиологије. Ту су и колеге из Крагујевца и они и даље учествују у раду сале и нас пар са Дедиња, др Петровић и ја”, казао је проф. др Драган Сагић.

У периоду од марта месеца ове године до данас у чачанској ангио сали извршен је импозантан број кардиоваскуларних захвата, али да је план да се до краја године те бројке у неким случајевима и дуплирају.

„Урађено је 535 коронарографија, 180 дилетација срчаних артерија, 10 имплантација привременог пејсмејкера, скоро 50 боелсника са акутним инфарктом, што је јако важно да је урађено и то су пацијенти који су били витално угрожени и којима је спашен живот. Циљ је да се до краја године уради око 1.000 коронарографија, око 400 имплантација стентова, дакле око 350 до 400 дилетација коронарних аретрија. Ти су бројеви сасвим задовољавајући за ову болницу, велики, значајни и свакако ће бити реализовани”, истакао је професор Сагић.

РИНА