Српско семе ражи чува се у Светском трезору биљака на удаљеном норвешком острву: Милован из села Бабине већ деценијама узгаја стрна жита за којима влада огромна потражња, а откупна цена дупло већа (ФОТО)

Пријепоље - Уместо пшенице и кукуруза, Милован Ланговић из пријепољског села Бабине, годинама уназад на својим парцелама смештеним на око 1.000 метара надморске висине сеје стрна жита. Наставио је породичну традицију, али и отишао корак напред јер је на време осетио померања на тржишту хране и то у правцу аутохтоних врста житарица.

"Раж је међу најтраженијим житарицама, како у Србији тако и на иностраном тржишту. Без икакавих проблема продају се сви вишкови произведене ражи, јер људи сада више него икад одлучују да се здраво хране. Купци великих количина узимају раж не питајући за цену иако је она скоро два шута виша од уобичајених за жито произведено уз прилично учешће хемисјких средстава од сејања, па све до жетве", рекао је за РИНУ Милован.

У производњу житарица овај Пријепољац не користи никакве вештачке суплементе који увећавају приносе, води се искључиво паролом да квалитет продаје производ.

"Приноси су мањи, али не продаје брашно добијена количина већ квалитет хлеба који се од њега испече. Највише се тражи управо раж а она је актуелна посебно код приватних пекара који купују моје жито да оплемене хлеб па је, тако, прошле године цена ражаног брашна ишла и до 100 динара за килограм", прича Милован.

На предлог Пољопривредне саветодавне и стручне службе „Моравица“ кандидовао је аутохтона семена стрних жита. Стручњаци са Института су више пута обилазили његово имање и житарице које сеје, а све анализе су показале да се ради о посебној, врло издржљивој и потпуној природној врсти семена, па је њихов избор пао на раж која је показала најбоље резултате у бројним анализама. Управо то семе чува се у Светском трезору биљака који се налази на удаљеном норвешком острву Свилбард.

"Међу више од милион врста семена из свих делова света, у напуштеном руднику у Норвешкој, чува се и моје семе ражи. У давно напуштеном руднику смештена је „Нојева барка за биљке“ са преко милон различитих врста житарица и другог хранљивог биља. Србија је за сада депоновала 96 домаћих сорти пшенице, јечма, овса и ражи а научници тврде да је на тај начин направљен огроман корак за прехрамбену сигурност будућих генерација", открива овај пољопривредник.

Милован је, у међувремену, „сазрео“ и за актуелна политичко-економска струјања, па је са 10 оснивача формирао Центар за одрживи развој „Бабине“. Активности за референцу аутохтоног семена јечма води управо преко Центра. Убеђен је да ће анализе потврдити његов осећај да се ради о максимално природном семену а можда ће, вели, пут Норвешке ускоро и семе његовог јечма.

РИНА