Никада не бих узела имовину од брата, на оставинској расправи свега сам се одрекла: Традиционално обичајно право у Србији јаче од закона, још увек се сматра да је женско дете "туђа кућа"
Чачак - Иако су пред законом једнаки и жене и мушкарци, традиционално обичајно право још увек није у потпуности искорењено тако да врло често нарочито у руралним срединама сестре се још увек одричу наследства у корист своје браће. И то, ако их питате, чине врло радо и зато што сматрају да тако треба и "ред" је. Обичаји на овим просторима не предају битку пред правилима прописаним законом. Према статистичким подацима и данас се свака друга жена у Србији одриче имовине у корист браће.
"Ја сам се одрекла куће са десет ари плаца у корист брата и није ми жао. Никада не бих узела брату, никада то не бих учинила”, рекла је за РИНУ Гордана Станковић.
Слична ситуација је и код Марине Јаневске која каже да је битно да њу браћа воле и она њих и да је су увек добродошли једни код других.
"Ја волим моју браћу, ако имају они, исто је као да имам и ја. Када је била оставинска расправа са задовољством сам се одрекла имовине и уступила је браћи", рекла је она.
Овај обичај дубоко је укорењен у српској традиционалној култури како би се очувала имовина, презиме и крсна слава и нарочито је био изражен у сеоским срединама.
"Већ од средњег века па надање уа у доба породичне задруге постоји патријархални модел наслеђивања. Заправо наслеђивали су земљу и имовину искључиво мушкарци у породици док жене и нису имале право наслеђивања. Тако имамо удовичко уживање земље, рецимо када жена остане удовица она има право да ужива имовину мужа али не и да је наследи”, рекла је етнолог Ивана Ћирјаковић.
Одлуке да се одрекну имовине у корист брата жене често доносе не размишљајући о својим правима, па и даље верују да се удајом изгубиле све имовинске везе са породицом из које потичу.
„Наш закон о наслеђивању управо то говори да су пред законом сви једнаки и брат и сестра и свако од њих даје наследничку изјаву пред судом да ли се прихвата или не наследства. У оставинском поступку учесник који се не прихвати наслеђа, закон каже ако има малолетне деце морају се и она позвати дасе изјасне”, истиче адвокат Божидар Славковић.
Много се данас говори о еманципацији људским правима али када дође на ред прича о имовини жена и право наслеђивања родитељског имања онда настаје мук. Чувена реченица „Женско дете, туђа кућа“ и „Ако хоћеш да се замериш са братом, узми му део”, ступају на снагу. Оно што је важније од закона и обичајног права јесте да се брат и сестра договоре.
РИНА