Ољуштиле се паприке и замирисао српски кавијар из скоро сваког дворишта: Ништа није укусно као домаћи ајвар, а прави се чак и од "слоновог увета" (ФОТО)

Горњи Милановац – Ово је време кад бројна дворишта широм Србије миришу на паприку. У великим шерпама крчка се домаћи ајвар и спрема зимница. Породица Станојевић на време је почела са припремама, тако да је у њиховом домаћинству већ направљен поприличан број тегли које се црвене, а домаћица Радовина открива тајну спремања овог традиционалног српског специјалитета.

“Паприка се прво добро опере и оцеди, а онда се креће на печење, то је најважнији корак”, каже Радовина.

Управо за тај најбитнији сегмент изабрали домаћина куће, седамдесетпетогодишњег Милована који ни сам није знао како се ту нашао.

“Случајно сам у овој комбинацији, данас ми је ово припало, али ево жене кажу да сам најбољи у томе. Паприке су перфектно печене, а касније иду на љуштење, па млевење”, рекао је Милован кроз осмех у изјави за агенцију РИНА.

У сваку теглу уткано је два дана стрпљивог рада, а од 17 килограма паприке направи се девет тегли ајвара – благог или љутог, зависи од жеља укућана.

А поред Радовине и Милована рукаве су заврнули и пришли шпорету и остали чланови породице Станојевић, а снајка Гоца задужена је за пржење.

“Тај процес траје два сата, а да би знали кад је завршено потребно је кад провучемо кашику кроз шерпу да се види дно, тад са сигурношћу знамо да је ајвар готов”, изјавила је Гордана и каже да су паприка и бели лук главни састојци, али да домаћице додају још доста тога како би овај како га још зову, српски кавијар, био још укуснији.

“Стављамо патлиџан, љуте папричице, разно зачинско биље, ко како воли. Врло је важно каква је паприка, од које је сорте, па су најбоље оне зване слоново уво, највеће и најмеснатије црвене.”, каже Гоца.

Међутим, сви се слажу да је основни састојак сваког ајвара труд и стрпљење, а како кажу Станојевићи јако је битно да се кува и на чувеном смедеревцу, јер ватра нигде не гори као у њему.

РИНА