Породице су им подигле споменике, иако се никада са ратишта нису вратили кућама: Испред цркве Светог Ђорђа код Косјерића преко стотину година стоје украшени крајпуташи, камени чувари крваве српске историје (ФОТО)

Косјерић – На западу Србије у оквиру Епархије жичке налази се Архијерејско намесништво црногорско са седиштем у Косјерићу. Многи су се запитали зашто баш овакав назив, али одговор се крије управо у самом настанку ове општине Златиборског округа. Разлог назива „црногорско“ је спомен на порекло становништва овог краја. Сматра се да је Антоније Косијер који је из Црне Горе на ово подручје дошао са супругом и своја три сина, један од првих становника. Затим су, како се наводи у појединим документима, дошли Јован Баранин из села Баре и његова сестра са седам синова, а касније су пристигли и досељиници из села Дивци код Колашина. По Антону Косијеру управо је Косјерић и добио име.

„Архијерејско намесништво црногорско са седиштем у Косјерићу обухвата шест парохија и пет црквених општина. Ту се налази и по много чему посебна црква брвнара посвећена Светом Ђорђу у селу Сеча Река, за коју се сматра да је подигнута још у 15. веку. Турци су је палили у неколико наврата, а претпоставља се да је након паљења црква већ 1809. године обнављана, а да је 1812. добила данашњи изглед“, кажу за РИНУ у Туристичкој организацији Косјерић.

Црква Светог Ђорђа у Сечој Реци проглашена је спомеником културе од великог значаја, градили су је чувени Осаћани, а за разлику од других цркава брвнара она има поприлично развијен ентеријер. Црква поседује вредну ризницу са бројним драгоценостима, у којој је један од најстаријих предмета сребрни путир дариван цркви исте године када је она и подигнута. Оно по чему је ова стара богомоља такође специфична јесу споменици крајпуташи који се налазе у порти цркве. Они су подигнути настрадалима у ратовима између 1912. и 1918. године.

„Ове споменике подигле су породице оних који се из ратова никада нису вратили кућама. Карактеристични су по томе што на њима нема приказа војника-ратника са оружјем што је најчешћи случај у већини примера подизања крајпуташа. Они су овде украшени живим бојама и поред уклесаног текста, стилизованог крста, само понеки је украшен флоралним мотивима. Високи су око метар. Заједно са Црквом Светог Ђорђа предствљају историјску целину и врло често путници намерници долазе да их обиђу“, рекли су у Туристичкој организацији ове општине.

Село Сеча Река од Косјерића је удаљено око девет километара, а од Беогарад око 160. Ушушкано је у прелепој природи и сматра се пиониром у развоју сеоског туризма у Србији. Броји око 1100 становника у 332 домаћинства и добитник је награде Туристички цвет пре неколико година. Кроз село протиче река Сечица, која је богата рибом, пастрмком поточаром. Окружена је планинским пределима са бројним излетиштима и ловним теренима.

РИНА