Пуше се лампеци у селима широм Шумадије, вишак шљива отишао у веселу машину: Милета већ годинама прави љуту ракију, а ово умеће је породична традиција (ФОТО)

Чачак - Шљиве у ове године добро родиле, а оно што није отишло у продају по старом, добром обичају завршиће у казанима за ракију. Умеће прављења љуте капљице у Шумадији се деценијама преноси са колена на колено, а док је са оцем и дедом као дечак пекао ракију, веома добро испекао је и занат. Са првим јесењим данима у њиховом домаћинству подлаже се ватра и греју казани.

- Први корак је да шљива одстоји 21 дан, након чега следи печење ракије. Поред тихе ватре, мора се одвојити првенац, да она не би била кисела или горка - објашњава Мојићевић. Ипак, у његовом лампеку не крчка се само шљива, већ и кајсија. Ракија не треба да се задржи у грлу, већ после минут два да се осети у желуцу, и да греје. Када је сипате у чашицу, капљице на чашици морају да се задрже, јер то је доказ да има природног глицерина и да је она квалитетна - каже Милета, одговара на питање шта ако претерамо?

-Ракија не мирује у бурету, а поготово у стомаку, али ова наша није агресивна, неће да се свађа, тако да певајте и играјте."

Потврда да је ракија Мојићевића врхунског квалитета јесу и бројне награде: две златне и једна сребрна медаља за квалитет.

- Ми ракију дајемо онима који имају своје дестилерије и мини фабрике, тако да је наша ракија под туђим брендом однела на десетине признања. Знамо да имамо квалитет, а да бисмо тај квалитет продали, морамо да имамо сопствену дестилерију и да оно што произведемо буде спаковано у флаше као наш производ, да има етикету да је произведено овде, у Горњој Горевници и да од свог труда живимо - каже Милета Мојићевић.

Печење ракије некад зна да потраја не само сатима, већ и данима. Мојићевићи су и за то пронашли решење.

- Ватра се не гаси, а и кревет смо поред казана поставили, па ко мало више дегустира, има где и да прилегне, закључује Милета.

РИНА