Једино да се телепортује или клонира: У понедељак историју предаје у Гучи, уторком у Враћевшници па аутобусом путује у српску енклаву на Косову, невероватан радни распоред професорке Јелене (ФОТО)

Чачак - Када се одлучила на рад са децом као професорка историје, Јелена Петровић из Чачка знала је да неће бити лако, али ни у најлуђим сновима није очекивала да ће јој за обављање овог посла бити неопходна моћ телепортације. Ова професорка нема пун фонд часова и до сада је предавала у Основној школи у селу Враћевшница код Горњег Милановца, али и у српској енклави Бабин Мост у општини Обилић. Како би испунила потребну норму њој је ове године одлуком Радне подгрупе Школске управе у Чачку понуђено да поред ове две, предаје и у Основним школама у Лучанима и Гучи, што је физички практично немогуће извести током једне радне седмице.

"Понедељком прва два часа држим у Гучи, друга два у Лучанима. Уторком предајем у Враћевшници, након тих часова ево већ десет година у два сата после поноћи седам на аутобус и идем на Косово и средом и четвртком тамо имам наставу. Потом се у четвртак поподне враћам за Чачак и у петак поново идем у Враћевшницу. Ово је физички неиздрживо и претешко, али овај предлог Радне подгрупе нисам смела да одбијем по закону, скинули би ме са Б листе технолошких вишкова", изјавила је ова професорка историје за РИНУ.

Она додаје да је Школској управи у Чачку већ упутила допис да преиспитају ову за њу нелогичну расподелу. Наводи да се можда могло изнаћи и неко друго решење, јер су у чачанској Гимназији и Основној школи у селу Заблаће поред Чачка потребни управо наставници историје. Обраћала се директорима ових образовних установа, али како каже, одговор није добила.

"Имам троје деце коју скоро уопште и не виђам. Овакав начин рада утиче и на живот моје породице. Они чекају викенде и распуст како бих могла и њима да посветим време. Максимално се трудим да им удвољим, али сам на ивици физичке снаге и то утиче на сваки сегмент мог живота", каже Јелена.

Са друге стране, из Школске управе у Чачку кажу да су иако је запослена у Школској управи Косовска Митровица, професорки Јелени Петровић "изашли у сусрет у складу са могућностима".

"Ове године она се за тај проценат фонда часова који јој се недостаје поново обратила нама. Ми смо је упутили у средњу школу у Драгачеву и у овом тренутку не видимо ништа спорно с обзиром на то да су ту слободни часови историје. Наишли смо на разумевање директора тих установа, а та четири часа седмично која су јој потребна и које добија су стављени у један дан. Чини ми се да све што је изводљиво осталим колегама који живе у Чачку, или у Горњем Милановцу а путују на наставу у школу у Драгачеву, изводљиво је и за колегиницу Петровић - казала је Слађана Парезановић из Школске управе у Чачку.

Професорка је за свој случај ангажовала и адвоката, који ће са са правне стране позабавити њеним проблемом. Док се ситуација не реши или трајно не промени, ова хериона модерног доба ће у борби за образовање наставити да прелази на стотине километара седмично.

РИНА