Скочио у Дунав да се убије, па се на дну реке предомислио, гризли га вучијаци док је покушавао илегално да пређе у Италију: Невероватна животна прича деде Милорада, ово је сувоборски Џејмс Бонд (ФОТО)

Горњи Милановац - Да живот пише романе најбоље показује и прича старине Милорада Крунића из села Толића коса на Сувобору. Овај планинац рођен је 1937. године и како каже, добро је запамтио и Немце и партизане и четнике. Као ратно дете у вишечланој породици више је био гладан него сит.

"Имали сму једну крмачу на нас тринаесторо, дође војска било чија и узму нам то. Закољу и једу, једино су Италијани сремали храну и давали и нама да једемо. Они су имали срца, ови остали не", започиње своју причу за РИНУ деда Милорад.

Кад је већ стасао у младића и држави одужио дуг служећи војску две године, одлучио је да крене трбухом за крухом и из Београда где је радио као пекар решио да оде у Француску да ради. Његов тадашњи бег преко границе, могао би да послужи као сценарио за добар акциони филм. Пасош му нису дали, па је одлучио да до Западне Европе стигне илегално. Сео је у воз за Ријеку, па одатле аутобусом за Копар у Словенији, а онда је пао у руке граничарима.

"Није то било као данас да имате мапе и смернице. Ми смо ка Трсту пратили далековод од струје, јер смо знали да води ка Италији. Био сам у друштву још једног младића који тада још увек није био напунио 18 година. У шуми су нас нањушили керови вучијаци и пронашли. Вукли су нас зубима до граничара. Они су нас ту ухватили, тукли и проследили даље. Овај мали пошто је био малолетан је пуштен, а ја сам заглавио у затвор Падињак", прича овај сувоборски Џејмс Бонд.

Кад је изашао са робије одмах је поново тражио пасош за Француску који није могао да добије и тада је само одједном решио себи да прекрати муке. Своју будућност није могао да замисли ни у Београду да ради као пекар, нити да се врати у село.

"Ишао сам преко Панчевачког моста и само одједном као да ми је нешто кврцнуло у глави, прешао сам ограду и скочио у Дунав да решим све ове моје муке. Кад сам упао у воду као да сам се охладио, отрезнио у секунди и питао се "шта ово Милораде уради". Био сам добар пливач и ја испливам на обалу. То још увек не могу сам себи да опростим шта сам хтео да урадим. Тад сам решио да ћу без обзира на све илегално прећи у Фрацуску и тако је и било", каже овај старина.

У Француској је радио пуних 25 година и зарадио доста. Почетком деведестих банка код Језде и Дафине му је пргутала на хиљаде марака, али ни тада није одустао. Зарадио је опет и подигао се као Феникс из пепела. Оженио се и добио децу, касније у унучиће. Деценије на западу провео је радећи као метелостругар и једно време радио је у цитроену. Данас је домаћин у селу на Сувбору, има лепо имање, краве, трактор и све што је потребно једном сеоском домаћинству. Најбољи је доказ да човек никад не треба да се преда, већ онда кад највише не може.. тад највише мора. Резултат и награда неће изостати.

РИНА