Мистерија која ни данас није решена, да ли је овде закопано четничко благо: Енглези послали Дражи ковчег пун злата, плаћени обавештајац га сакрио у Овчарско - кабларској клисури (ФОТО)

Чачак - Овчарско - кабларска клисура позната по великим средњовековним светињама, нестварној лепоти, али и пећини Кађеница у којој су Турци угушули 300 Срба, међу својим стенама крије још једну тајну. Ако је веровати подацима из архивске грађе, писању британске штампе, али и причама старијих мештана на овом подручју закопано је четничко благо које је Дражи Михајловићу послала британска влада током Другог светског рата.

"Верује се да су Британци по једном свом обавештајцу послали у Србију ковчег препун златника и дијаманата , вредности неколико милиона долара. Међутим, тај обавештајац благо није предао војсци Драже Михајловића, већ је одлучио да га задржи за себе, тако што га је закопао на територији Овчарско - кабларске клисуре и планирао да га узме по окончању рата. У томе му је, како се причало, помогао један четник из Блаца. Међутим, према доступним сазнањима тај енеглески обавештајац на крају није узео то благо које је закопао", прича за РИНУ старина из Овчар Бање.

Тек након две деценије Енглези су сазнали да драгоцености које су послали нису завшриле тамо где је требало. Пошто је вредност била велика у Овчар Бању послали су свог чувеног обавештајца Душана Попова, по коме је настао и лик Џејмс Бонда, да закопани ковчег нађе и врати.

"Одсео је у локалном хотелу, у њему је боравио преко дана а увече је са лампом претераживао терен. Са собом је носио мапе са уцртаним благом, али није могао баш нјабоље да се снађе на терену. Уочила га је полиција, тада је откривено ко је и шта је, а кад су сазнали да се ради о закопаном благу тада се у потрагу укљичила и републичка Удба. Али, колико знам потрага је била безуспешна. О свему овом писао је и британски лист Сандеј тајмс. Ми локалци смо као млађи причали о благу, али се нисмо усуђивали тражити", присећа се мештанин.

Да прича о закопаном четничком благу можда и није само легенда, говори и чињеница да је овај метал имао драгоцену улогу за многе политичке покрете у турбуленцијама на подручју ратног Балкна током 20 века. Без новца и злата није се могло ратовати, па су велике силе попут Енглеске и Совјета финансирале своје сиромашне савезнике. О томе је говорио и чачански историчар Милош Тимотијевић који је написао књигу „ Злато четника и партизана – деконструкција једног мита”.

"Четнички покрет Драже Михаиловића био је најслабије опремљена и најсиромашнија војска на простору Југославије током Другог светског рата. Морали су да се ослањају на добровољне прилоге из земље и помоћ из иностранства која је допремана бацањем из авиона или уз помоћ курира. Много новца је заплењено или покрадено. Подаци колико је Дража добио злата су данас познати и ради се око 400 килограма, односно 55.000 златника, као и још два пута толико папирног новца свих валута. Међутим, то је мала сума уколико се упореди са новцем који су добијали партизани", изјавио је је за РИНУ Тимотијевић.

У Туристичкој организацији Чачак која води бригу о овом заштићеном подручју Овчарско-кабларске клисуре кажу да у скорије време нису примећивали било какве трагаче за благом или сумњиве планинаре, а надају се да ће тако и остати.

"Велики број људи са детекторима свакако би нарушио природни амбијент овог предела, а да не спомињем опасности којима су ти трагачи изложени због неприступачног терена", каже Горан Николић из ТО Чачак.

РИНА