За старије госпође интернет је као шпанско село: Ево како баратају и сналазе се (ФОТО) (ВИДЕО)

Чачак – У ери модерних технологија, савремених машина и компијутера младе генерације и не памте живот пре интернета. Међутим, шта кажу и како се на нову ситуацију навикавају старији грађани, они за које је и мобилни телефон са типкама дуго био неоткривено чудо?

“Мене тај интернет уопште не занима. Деца су ми дала мобилни телефон да могу да ме добију, јавим се – позовем и то је сво моје знање око модерне технике”, каже Вера Робајац из чачанског села Трбушани и додаје да све и да би хтела нема времена да сурфује по интернету.

“Цео дан сам или на њиви, или на пијаци. Кад дођем кући једва чекам да легнем, а не још да се бавим и тим чудима. Син, снаха и унуци кад год их погледам џарају по телефону, мене то не занима”, рекла је Вера.

Како би се овакав став променио Министарство трговине, туризма и телекомуникација широм земље спроводи пројекат “Инфосвет за мене” чији циљ јесте да жене које живе на селу буду укључене у развој информационог друштва.

„Желимо да жене на селу стекну способности које су им потребне за лакше функционисање. Треба да буду оснажене и мотивисане да унапређују свој посао, домаћинства, али и да покрену онлајн понуду својих пољопривредних производа и на тај начин да учествују у развоју дигиталне економије”, изјавила је државна секретарка у ресорном министарству Татјана Матић.

Деса Живковић из Трнаве за разлику од Вере зна шта су друштвене мреже, а интернет користи како би сазнала најважније информације везане за посао и спремна је да учи.

“Проверавам цене, шта је најбоље за рад и пољопривредну производњу. У данашње време тешко је било шта радити ако нисте упознати са технологијом. Kaд сам ја била млада то није било тако, али мора човек да иде у корак са светом”, рекла је Деса.

Ипак старије генерације, сећају се времена пре интернета, доба кад су слали писма или поруке остављали у селу испод камена.

“Овај интернет убио је праву љубав и романтику. Нема више удварања као некад. Ми се сећамо много лепших и искренијих времена. Окупљали смо се на прелима и игранкама, а сад је увек нека журба”, рекла је Ракила Стојковић из драгачевског села Горачићи.

РИНА