Nema lumpovanja do zore, u ovom srpskom gradu svi lokali rade samo do 2 sata posle ponoći: Inspektori imaju pune ruke posla na terenu, a mladi zbog limita u noćni izlazak idu u druge gradove     ·     Gde se izgubila transparentnostu medijima     ·     Preko 4.500 đaka iz čitavog sveta stiglo na srpsku planinu: Na Zlatiboru počela Svetska školarijada - sportski spektakl trajaće do 14. aprila     ·     Muškarac pretio da će da skoči sa zgrade     ·     Vučić danas sa Bocan-Harčenkom i Almenhalijem     ·     Panika među voćarima - sneg i mraz uništili rod: Od kajsije nema ništa, sad je pitanje šta će biti sa šljivom (FOTO)     ·     Redovne aktivnosti ispitivanja Vojnotehničkog instituta od 7. do 10. aprila u Žarkovu     ·     Užas u Kragujevcu: Tri osobe izbodene nakon proslave u toaletu     ·     Hitna pomoć zatrpana pozivima u ovom gradu: Pritisak, temperatura, astma – građani Kragujevca masovno tražili pomoć lekara     ·     Ministar Ristić: Potrebno je da budemo uz svoju Srbiju i jedni uz druge, za narod i državu     ·     Uhapšen nasilnik koji je gazdu kafane jurio sekirom po parkingu! Bežao od policije kroz dva sela kod Obrenovca     ·     Drama na Jablaničkom vrhu: Rusi zaglavljeni usred snežne oluje, spašeni u poslednjem trenutku (FOTO)     ·    


Autor: RINA.rs


Воденички камен хранио је хиљаде гладних уста, данас чекетало ради - узалуд (ФОТО)


Севојно – Некада се на горњем току Ђетиње налазило 10 воденица, али данас воденички камен окреће се још само код Бојовића. Слободан је пола свог радног века провео правећи брашно, а њихова воденица хранила је хиљаде гладних уста из околних села.

 

“Мој прадеда, Баџо Бојовић, дошао је из Црне Горе и Милош Обреновић му је дао овај посед. Воденица је првобитно била направљена од дрвета и ево чак 200 година се у нашој породици поштује традиција”, рекао је Слободан.

 

Он каже да је сада посла све мање, али ипак навика је чудо, па он и даље не одустаје иако људи све ређе купују брашно самлевено у воденици.

 

“Нема више толико потражње, све се мање сеје и меље жито. Али ја волим овај посао и било би ми жао да воденица нестане, па мељем за своје потребе и за пријатеље”, прича Слободан.

 

Током два века поточара неколико пута је плављена и паљена, али је увек обнављана. Мештани кажу да су на мељаву код Бојовића долазили људи из свих крајева, од Златара до Златибора, а на ред се чекало и по седам дана.

 

“Са запрегама се долазило, посао није могао да се заврши одједанпут, морало је да се чека на ред. Постојао је и посебан објекат, у ком су муштерије спавале јер због дугог пута нису се враћали кући”, прича Душко Стојић.

 

Зидови старе воденице чувају многе тајне. Она је дуго била и обавештајни биро јер сви аброви из подзлатиборских села стизали су прво ту. Нису изостале ни приче о вампирима, али Слободан открива њихову позадину.

 

“Неки су ширили приче да се у воденицама скупљају вампири, како би заплашили мештане да не прилазе воденицама током ноћи, јер некад су газде ту знале да преспавају са друштвом” каже уз осмех Слободан мислећи на женско друштво.

 

РИНА


21.07.2019.



Fotografije



x
  Prijava na RINAPRO