Саопштење радника „МБ Наменска”: „Ми нисмо логор смрти већ фабрика пуна живота”

Лучани - Колектив фабрике „Милан Благојевић – Наменска“ у Лучанима дигао је данас глас због како се у саопштењу наводи, „невиђеног медијског линча од стране појединих новинара и друштвених мрежа”. У том тексту који је са електронске адресе највеће барутане на Балкану достављен агенцији РИНА, стоји:

„Ми, радници предузећа „Милан Благојевић – Наменска“, нас 1.340, претходних седам дана изложени смо до сада невиђеном медијском линчу од стране појединих новинара, као и од људи на друштвеним мрежама. „Лепљене“ су нам етикете „људског отпада“, „олоша“, „звери“, „беде“, стављана нам је мета на чело, суђено нам је без суђења. И већ смо осуђени! Баш као и наш генерални директор. А, све због тога што смо устали да бранимо нашу кору хлеба, ону којом хранимо нашу децу, наше породице.
Да, тако је, српска јавности, у одбрану хлеба, и одбрану правде, а не зато што смо уцењени или присиљени на то. Јер, и овај линч који преживљавамо, нам је доказао оно што смо предосећали. Смрт нашег колеге, кога смо поштовали и волели и за ким остаје целовековни жал, јер ми најбоље знамо како је остати без колеге са којим смо до јуче делили сваки боговетни дан, је, нажалост, злоупотребљена. Желимо и хоћемо да мислимо да иза свега стоји опозиција, нељуди, који желе да обезглаве нашу фабрику, коју су назвали „логор смрти“. Не, српска јавности, ово није „логор“, ово је организација пуна живота, у којој се после родитеља запошљавају њихова деца, која има будућност, и која, поред свих недаћа која ових дана доживљава наменска индустрија у Србији, бележи значајне резултате у пословању, а све захваљујући нашем менаџменту на челу са генералним директором. То, очигледно, неком не одговара.
Зарад истине, коју изгледа нико у нашем случају не жели да чује, јер нико од новинара који су били најгласнији у овом својеврсном линчу није се ни сетио да позове нашу фабрику и чује „другу страну“, оно што је, колико знамо, основ новинарске етике, овим путем ћемо изнети чињенице о трагичном догађају од 14. јула 2017. године, када су, нажалост, настарадала двојица наших колега – Миломир Миливојевић и Милојко Игњатовић. Према вештачењу Института за превентиву из Новог Сада, чији је носилац др Јулије Цинклер, дипл. инж., а од 18. јула 2017. године, у одељку о утврђеном чињеничном стању стоји да је до пожара дошло у тренутку када је један од наших колега електроколицима довезао буриће барута до магацина, а потом позвао колегу да му помогне да скину буриће: „Код скидања бурета дошло је до испуштања и пада истог те удара о бетонску подлогу (плато)... Отпадни барут (ракетно гориво) је на бази нитроглицерина и нитроцелулозе комерцијалног назива „балистит“, који се активирао услед ударца бурета о бетон“. После ове реченице могли бисмо да ставимо тачку, јер је јасно, нажалост, да је људски фактор изазвао пожар. У извештају вештака даље се наводи да су „лична заштитна средства (која су имали радници) у складу са важећим стандардима“, те да су: „Приче о ватроотпорним оделима које се преплићу кроз цео предмет - фантазије. Ватроотпорна одела која би издржала пламен температуре 2.300 степени, којим су били изложени повређени, су скафандри, и у њима се не може ни радити нити нормално кретати“.
На причу о томе да несрећне колеге нису имали никакву заштитну опрему, те да су готово голи и боси шетали по фабричком кругу, у картону о задужењу личних заштитних средстава стоји да је покојни нам колега Миливојевић за три године, колико је радио у фабрици, задужио осам заштитних одела, а последње 4. јуна 2017. године.
Наглашавамо да за комплетну производњу наша фабрика има разрађену технологију и сва потребна писана упутства за безбедно обављање послова и унутрашњег транспорта при производњи (прописе рада, сертификате и наредбе генералног директора, са којим су упознати сви запослени, а сваког понедељка се врши прорада прописа рада, као и периодично тестирање од стране службе за заштиту на раду).
Где је овде, питамо се, кривица генералног директора? Које мере безбедности он није испоштовао? Где је ту наша кривица? Нас, који смо одмах после несреће, док је Миливојевић лежао у постељи Војно медицинске академије, понудили своју кожу за трансплантацију, али су нам лекари поручили да се колега опоравља, те да није потребно. Овај чин спомињемо не да бисмо се њиме хвалили, већ да подсетимо „неке“ ко су биле његове колеге и ко су биле колеге његовог сина оног тренутка када нам је изговорио: „Да Бог да сви доживели моју судбину!“.
После свега што смо навели, и што преживљавамо ових дана, можемо само да вам, српска јавности, обећамо да ћемо и даље бити на страни истине. А, истина је да је наше предузеће једно од најуспешнијих, да ће тако и остати све док на његовом челу буде Радош Миловановић, на чије име наша фабрика, рецимо, добија аванс од иностраних партнера, без икакве гаранције. Поручујемо свима онима, који су, како смо били сведоци претходних дана, решени да нас обезглаве, дасвојим нападима само појачавате нашу веру у генералног директора, кога ћемо бранити, јер бранимо правду! Правду, која ће, надамо се, изаћи на видело после завршеног суђења.
Спремни смо да зарад те истине и правде и даље трпимо увреде, које се свакодневно пласирајуу медијима и на друштвеним мрежама, а сви ви који верујете да тамо негде постоји група од „800 морбидних, малоумних, безосећајних, лудака која пљује и вређа људе који су изгубили дете“, и сви ви који желите да и ту групу људи “задеси иста судбина” као породицу Миливојевић, запитајте се и заплачите се над СВОЈОМ морбидношћу, управо сада”, закључује се у саопштењу из Лучана.

Радници предузећа „Милан Благојевић – Наменска“