Село са највећим бројем стабала дуње у Европи: У Тавнику берба жутог злата у пуном јеку

Краљево - Познато је да дуња, златно жуто воће опојног мириса, води порекло са Кавказа одакле се проширила на Малу Азију, односно Персију, данашњи Иран, затим Крит, да би знатно касније стигла у Србију. Мање је познато да данас наша земља заузима друго место по производњи дуње одмах иза Шпаније и да у укупној српској производњи село Тавник учествује са 60 одсто и то најквалитетније дуње у Европи. У ово село подно планине Котленик прве саднице дуње посађене су одмах после Првог светског рата да би данас са преко 50.000 стабала, засађених на око 300 хектара, Тавник био европски лидер у производњи дуње.

,,Све оно што наука сматра идеалним условима за гајење дуње Тавник има, почев од експозиције терена, који се налази између две реке - Западне Мораве и Груже, његовој максималној изложености сунцу, до повољне надморске висине, повољног струјања ваздуха са Котленика и састава земљишта. Геолошка истраживања су потврдила да Тавник лежи на угљу чије се резерве процењују на неколико милиона тона, што услове за узгајање дуње чини још бољим“, каже агроном Драгутин Јевтовић из Тавника.

Тавнички воћари су обилато користили природне погодности и искуства која су се преносила са генерације на генерацију тако да данас у овом селу са око 1.200 становника готово да нема домаћинства које нема бар 50 стабала дуње, с тим што је све више оних који су подигли савремене плантаже на већим површинама, попут Влада Обрадовића који под овим мирисним воћем има око пет хектара.

Суша умањила овогодишњи род, а цена одлична

,,Мој засад је у четвртој години, а кад буде у десетој, што је право време за пун род, очекујем принос између 100 и 120 тона дуње од које бих могао да произведем од 14.000 до 15.000 литара квалитетне ракије дуњеваче која је већ препознатљива на нашем тржишту, надам се, ускоро и на иностраном. Узгајање дуње није нимало лак посао, ако се жели максимална добит, нити је то јефтина производња, како неки мисле. Не можемо се водити старом логиком ,,шта да бог“, него морамо да схватимо да без примене науке и струке нема успешне производње ни дуње, ни ракије“, каже Обрадовић који је сопственим средствима изградио модерну дестилерију у којој у ракију прерађује око 80 одсто дуње са сопствене плантаже.

Иначе, тавнички воћари и ове године, као и неколико претходних, највеће количине дуње у свежем стању испоручују традиционалним купцима у Војводини, нешто мање у Словенију, док ће десетак одсто производње бити прерађено у ракију, сокове, укусне џемове и слатка. Вишемесечна суша, а пре тога кишовито време у мају и јуну умањило је принос дуње за 30 одсто, али је цена од 35 до 50 динара, зависно од квалитета, сасвим задовољавајућа. Што је најважније, како тврде произвођачи, покриће се уложена средства у обраду и заштиту, затиме трошкови бербе, односно дневнице раднике које износе 2.500 динара, а остаће и нешто што представља чисту зараду.

Перспектива у преради дуње

Стручњаци и произвођачи се слажу да производња дуње у тавничком крају и уопште у Србији има перспективу, јер је потражња из године у годину све већа. Реч је, како тврди агроном Драгутин Јевтовић, о здравом воћу које се вековима сматрало симболом плодности и среће, а данас, што је научно потврђено, дуња представља праву витаминску бомбу где највише има витамина Ц, али и витамина А, Б1, Б2, затим протеина, угљених хидрата и велики број минерала.

Зато продаја дуње у свежем стању не сме да буде крајњи циљ произвођача како се то радило деценијама где су највише профитирали трговци.

,,Одговорно тврдим да се под плаштом тавничке дуње и ракије продаје фалсификована ,,дуњевача“ која произвођача не кошта више од 150 динара док нас, праве истинске произвођаче, она кошта 800 динара по литру. Ми не можемо да будемо конкурентни све док се не уведе ред на тржишту и испекцијске службе не буду ригорозне према шверцерима и фалсификаторима. Рећи ћу нешто што произвођачи воћних ракија добро знају, а то је да је у Србији огроман број оних који испеку обичну јабукову ракију, у њу додају арому дуње и продају је као ,,дуњевачу“ без икаквих последица. Ако знамо да се у Ирској литар дуњеваче продаје по цени од 40 евра за литар, јасно нам је какве шансе не користимо да најквалитетнију дуњу у Европи не уновчимо на прави начин“, казује Владе Обрадовић, највећи произвођач дуње у Тавнику.

Тавнички воћари полазе од чињенице да ако су Римљани знали да из дуње извлаче етерична уља за производњу парфема, ако Французи већ вековима праве сир од дуње, могли би и они да праве ракију ,,дуњевачу“и боље од Ираца и ма ког другог у Европи. Србији то као највећем произвођачу дуње на Балкану и једном од највећих у свету и припада, пре свега Тавничанима као српским и европским лидерима у тој производњи.

РИНА