Верољуб је омиљени возач ђачког аутобуса: Дуже од три деценије студенички ђаци у сигруним су рукамa

Краљево – Иако удаљена и неприступачна, села подно Чемерна и Радочела пуна су ђака. До Основне школе у Студеници није лако доћи и зато је возач аутобуса, Верољуб Марковић, једна од најсветлијих тачака у њиховом ђачком добу ког су запамтиле бројне генерације, јер за воланом је пуне 33 године.

“За толике године, саживео сам се са децом. Сматрају ме за пријатеља и причамо о свему. Није нам лако, нарочито зими кад пут дуж студеничке реке окује лед, а снег падне преко метар. Но кад човек воли и поштује свој посао све се лакше поднесе”, прича Верољуб за РИНУ.

Он је већ три деценије у цик зоре на радном месту, поред свог аутобуса, да га прегледа, зими загреје. Ђаке увек сачека, поздрави, охрабри пред писмене задатке и друге школске обавезе које их тог дана чекају иако су млади горштаци навикли на све тешкоће живота на планини.

“Сачекам их кад закасне, јер многи до аутобуса путују по пет и више километара, зими по мрклом мраку, киши, ветру и дубоком снегу, често наилазећи на многе дивље животиње, понекад и на вука и медведа. Многе сам генерације испратио из студеничке школе на даље школовање. Кад касније чујем да су постали добри људи и стручњаци: лекари, инжењери, про-

фесори, пре свега угледни грађани, пуно ми је срце“, казује Верољуб.

И ђаци о свом возачу имају само речи хвале и поштовања, а многи кажу да им је њихов чика Маре као други отац. Он их најбоље разуме, подржава их у жељама и плановима, посаветује у избору животног занимања, али и подели с њима највеће тајне.

Нов аутобус за возача и ђаке

Пре пар година власник предузећа , које са школом има уговор о превозу ђака, обећао је да у најкраћем року купи нов аутобус за возача Верољуба и његове најдраже путнике. У року од два месеца обећање је испуњено.

,,И наш возач и ђаци су то заслужили. Хтели смо да Верољубу нешто раније дамо лакшу и безбеднију линију јер је то радом, посвећеношћу послу и тридесетогодишњом вожњом без иједног удеса и заслужио. Међутим, ђаци нам то нису дозволила, поставили су нам ултиматум-или Маре или нико и морали смо да удовољимо њиховој жељи“, каже Милоје Муњић, власник и директор ивањичког предузећа ,,Студеница плус д.о.о“.

Верољуб Марковић не жели да било шта мења у свом животу.Жели да и даље на истој линији вози свој аутобус и своје омиљене путнике,да брине о њима и стиче нове пријатеље ,и да за седам година спокојно оде у заслужену пензију.То је права људска срећа,рече на крају омиљени возач студеничког ђачког аутобуса.

РИНА