Завршена сва четири тунела кроз Рзав: Вредност овогодишњих радова 270 милиона динара (ФОТО)(ВИДЕО)

Ариље - Градитељи бране и акумулације „Ариље - профил Сврачково” завршили су сва четири тунела у овом великом подухвату, и сезону приводе крају са добрим учинком.

„Од планираних 320 милиона за ову годину већ су изведени радови за 270 милиона динара, а биће и додатних позиција јер се посао наставља у наредних 15 дана, можда и дуже уколико време дозволи” - казао је за Агенцију РИНА Зоран Бараћ, директор ЈП „Рзав” из Ариља.

Највеће градилиште у западној Србији, где је предрачунска вредност радова 62 милиона евра од чега девет десетина притиче из буџета наше државе, напредује из дана у дан, уз борбу са неповољним геолошким саставом овог побрђа осам километара узводно од Ариља. И веома захтевним пројектом.

„До сада изведени радови вредни су око 20 милиона евра али смо, можда, грађевински гледано, стигли чак до половине посла. Очекујемо да ће већ крајем следеће године Рзав да буде скренут кроз опточни тунел како би се у сувом кориту подигла велика брана, висока 68 и дуга 211 метара, и можда ће већ до краја 2024. године главни посао да буде окончан” - наводи инжењер Бараћ за РИНУ.

Он истиче да су завршена сва четири тунела ове грађевине, опточни (240 са 8,5 метара), тунел темељног испуста на најнижој коти акумулације (204 са 2 метра), тунел за водоснабдевање (127 метара са 2 м), као и тунел (дужина 80 м, пречник 2,5 м) за прибранску хидроелектрану снаге 7,14 мегавата која ће се потом градити.

„Дужина будућег језера биће девет километара, највећа ширина 600 а дубина 54 метра, укупна запремина 27 а корисна 21 милиона кубика. Ова вештачка устава чуваће врхунску планинску воду за сушне дане, и моћи да пружи 2.500 литара пијаће воде у секунди низводним потрошачима, у Ариљу, Пожеги, Лучанима, Чачку и Горњем Милановцу. Већ следеће године цевовод којим фабрика у Ариљу снабдева западну Србију биће подружен од Горњег Милановца ка Руднику, а даље постоји могућност да се грана ка Тополи, Аранђеловцу и Младеновцу, а то је такорећи предграђе Београда.”

Бараћ напомиње да је овим пројектом предвиђена градња још две узводне акумулације, најпре изнад бање у Рогама, а затим и Орловача.

Радове са подизвођачима изводи београдско предузеће „Хидротехника - Хидроенергетика” а директор градилишта је инжењер Ненад Јокић из те куће. Описује на чему се ради ових дана и шта следи:

„Кад се заврши опточни тунел са улазном и излазном грађевином, прави се загат којим се скреће река у опточни тунел, дижу се предбрана па брана. У срцу бране је језгро од глине која, ако се третира на прави начин, постаје водонепропустан материјал, а довозићемо је из оближњег глиништа, удаљеног само 500 метара. Узводно и низводно од бране постојаће филтери и камени набачаји а лице се ради од крупног камена. Правимо, дакле, треће брдо које ће да затвори ова два. Максимална вода је 3 метра испод врха бране, високе 68.”

То, дабоме, није крај подухвата:

„Кад се заврши брана почиње чишћење акумулације, уклања се дрвеће и чисти простор језера од хумуса, да не би стварали трулеж што повећава проблеме приликом прераде воде. Онда долази пробно пуњење по етапама, посматра се да ли има неких померања. Може да се напуни за осам до девет месеци” - казао је Јокић за РИНУ.

На самом почетку изградње бране на дну ће да буде постављена бетонска инјекциона галерија, проходна, да би се, по потреби, нагледало да ли ова велика горска устава негде цури.

РИНА