Спас за Панчићеву оморику у задњи час: Почело мапирање природних станишта ове ендемске врсте на Тари

Бајина Башта - Средњи ток реке Дрине који обухвата Србију и БиХ, а простире се на око 200 квадратних километара једини је регион у свету који представља природно станиште Панчићеве оморике. Бројност ове ендемске врсте по којој је наша земља препознатљива, задњих деценија је у опадању, па би, како кажу, стручњаци она за 50 година могла чак и да нестане.

"Да би сачували овај четинар, морамо брзо реаговати. Србија и БиХ су покренуле заједнички пројекат који за циљ има анализирање ситуације на 20 природних станишта у шест општина. Тако ћемо утврдити колико је тачно локалитета под омориком, какав је њен биодиверзитет, а након лабараторијских анализа генетичког материјала и добијених резултата знаће се каква је ситуација на сваком од локалитета", изјавила је Мирјана Јосиповић из НП Тара.

Панчићева оморика 1998. године уписана је на Црвену листу угрожених врста, а њен пад убрзавају климатске промене, суше и високе температуре, јер овој биљци више одговара хладноћа.

"Оно што такође отежава ситуацију кад је у питању ова врста, свакако је њена слаба природна регенерација што је чини још угроженијом. Стабла расту изузетно густо, чак и до 1200 их има на једном хектару тако да подмладци немају довољно светлости да израсту. Реализацијом пројекта "Очување јединственог биодиверзитета Таре", биће мапирана сва природна станишта, што ће нам помоћи у даљем деловању у спашавању оморике", рекла је Милица Томић, помоћник директора НП Тара за планирање, заштиту и развој.

Решења за слабу природну регенерацију су - садња на природним стаништима и асистирана миграција на друге локалитете који имају погодне услове за Панчићеву оморику. Овај прелепи, јединствени четинар, чије стабло може достићи висину чак и до 50 метара, уз помоћ асистираних миграција већ је посађен на одређеним локацијама у Европи, а на северу старог континента је и украсно дрвеће у парковима.

РИНА