Лекари и столари заврнули рукаве и дошли на мобу: Овако се радило некад (ФОТО)

Чачак – Мобе су некада биле саставни део живота срског села. Без помоћи комшија и пријатеља нису се могле сазидати куће, ни обавити радови у њиви. Данас је тај обичај скоро заборављен, међутим у домаћинство Милојевића из села Горња Горевница, у касно михољско лето стигли су мобаши.

“Оваква слика не виђа се више често, нити се песма са мобе чује као некад. Ми смо од давнина овако радили, сви заједно, па смо одличили то да задржимо. Са првим зрацима сунца пријатељи нам стижу, да што више искористимо леп, јесењи дан и крећемо у вађење празилука”, рекао је Мирослав Милојевић за РИНУ.

На њиви су лекари, трговци, столари, адвокати – сви раде као један оживаљвајући дух старих времена. Руке свима једнако миришу на свежи празилук, али за то нико не мари. У дворишту поред њиве, од ране зоре на ражњу се окреће прасе што је једина награда за вредне физикалце тај дан. Неки су на моби први пут, па кажу да су приправници који слушају главне мајсторе.

“У раду су најбитнији слога и воља, па тек онда техниика. Посао морамо завршити до мрака, а после дружење уз песму и причу наставља се дубоко у ноћ”, прича Бранко Милосављевић.

А посла има много, јер Милојевићи празилук гаје на површини од десет ари, а ове године како кажу, добро и успешно је родило.

“Око 15 хиљада струка на овој моби биће извађено, очишћено и спремно за продају и све то до Никољдана”, каже домаћинов син Иван.

Милојевићи кажу да се узгој празилука исплати јер не захтева превелика улагања, а новац се не издваја ни за раднике, јер су ту добри пријатељи и комшије.

“Кад све саберемо, мене кошта само ово прасе које сам данас испекао како би се сви почастили. Шт говори да и данас могу људу једни другима да учине, ко је данас помогао, зна да може и на нас да рачуна за било шта”, изјавио је Мирослав.

Иако се можда у овом селу не улаже много у празилук, сигурно је да Милојевићи и даље много улажу у очување традиције, пријатељства и добрих комшијских односа што сигурно нема цену.

РИНА