Михајловићева: Оснажити сигурне куће за још бољи рад са женама жртвама насиља

„Сигурне куће и људи који у њима раде боре се 365 дана у години заједно са жртвама против насиља над женама и њиховом децом. На данашњем састанку разговарали смо како да заједничку сарадњу учинимо још ефикаснијом и помогнемо да се сигурним кућама обезбеде неопхдодни услови како би услуге које пружају женама жртвама насиља биле примерене и квалитетне“, изјавила је данас потпредседница Владе Србије и председница Координационог тела за родну равноправност, проф. др Зорана Михајловић.

Она је истакла да су међу највећим проблемима сигурних кућа услови за лиценцирање, физичка приступачност објеката за особе са инвалидитетом, као и недовољан број запослених за обављање услуга.

„Заједно са Тимом за социјално укључивање и смањење сиромаштва и свим релевантним институцијама радићемо на отклањању ових проблема, како стратешки, тако и оперативно. Није довољно да се насиљем бавимо само у кампањи и када се оно деси, већ свих 365 дана. Позивам и све друштвено одговорне компаније да се прикључе и помогну да се сигурне куће опреме и оснаже зарад пружања квалитетних услуга корисницама“, рекла је Михајловићева.

Нада Падејски Шекеровић из сигурне куће Нови Сад истакла је да од тога како ћемо васпитати децу, позиционирати жене у друштву и делити одговорност зависи и колика ће бити стопа насиља.

Соња Шћекић из сигурне куће Ниш рекла је да су сигурне куће ту када је најтеже, у ситуацији акутног насиља.

„Пружамо им психолошку, али и сваку другу врсту помоћи. Важно је да жене економски оснажимо, јер 80 одсто корисница наше сигурне куће је незапослено“, рекла је она.

Тамара Савовић из сигурне куће Сомбор истакла је да су подаци о фемициду у Србији алармантни, те да је покренута свеобухватна анализа о стању у сигурним кућама, која ће изнедрити конкретне препоруке за свако ресорно министарство.

„Физички приступ, лиценцирање и програми економског оснаживања жена жртава насиља су нам највећи изазови“, рекла је Савовићева.

Предраг Момчиловић из Центра за социјални рад Лесковац рекао је да је сигурна кућа у овом граду пример добре праксе и да жене из ње излазе оснаженије, те да добра сарадња са Градом доприноси ефикаснијем раду овог прихватилишта.

Јасна Вујичић из сигурне куће Панчево истакла је да данашњи састанак враћа наду и да је порука да сигурне куће нису саме у свом раду охрабрујућа. 

„И важно је да се насиљем бавимо не само у 16 дана активизма, док траје кампања, већ целе године“, закључила је она.

РИНА