„Јеличка хроника”: Сведочанство о српском братоубилаштву

Чачак - Ова књига је доказ да српска проза није умрла и да је пред аутором, почетником под старе дане, светла будућност, рекао је у Свечаној сали Чачанске гимназије професор др Владимир Димитријевић, говорећи о делу „Јеличка хроника” Милана Јовановића Мајора, дугогодишњег новинара и некадашњег ђака ове школе.

Уз оцену да књига одише чистим, а не кафанским родољубљем, др Димитријевић је то илустровао одломцима из прича које су наизглед самосталне, али чине једну целину уз нит која се провлачи кроз период од 1941. па до 1999. године, а то је - братоубилаштво и крвава српска судбина.

„Не памтим када сам неку књигу прочитао два пута, а ову јесам, и то само у року од 30 дана” - рекао је професор, чије су излагање пратили и његови ученици, заинтересовани да сазнају нешто ново из не тако далеке прошлости.

Роман је лоциран не само на планини Јелици, по којој је добио име, већ у ширем чачанском крају, трагично пострадалом због крвавих идеолошких подела, које су са обе стране попримале размере фанатизма, неминовно водећи у страшне злочине зарад „виших циљева”.

„Тужно је да српски издавачи данас радије дају примат писцима који немају шта да кажу, а оваква дела остају скрајнута, сасвим незаслужено. Слободно могу да кажем да `Јеличка хроника` враћа веру у прозу какву су нам оставили Црњански, Андрић, а у новије време Пекић” - казао је др Димитријевић, додајући:

„Просто је невероватно колико тога је, на моћан књижевни начин, стало у непуних стотинак страница и ја вам ову књигу најтоплије препоручујем”.

Аутор Милан Јовановић Мајор, уз напомену да се у здању своје некадашње школе нашао после готово 30 година, истакао је утицај свог професор Бошка Ћаловића, који је многе генерације задојио љубављу према лепој речи.

„Сваки човек у неким годинама пожели да се одужи родном крају, а ја сам изабрао да то буде кроз речи, кроз књигу” - беседио је Јовановић (1966), уавичајац и угледни новинар.

РИНА