Срби праве, а Белгијанци се диве: Деликатес који нема превод, али оставља без даха (ФОТО)(ВИДЕО)

Горњи Милановац – И док је Милош Обреновић пре два века у Европу извозио мангулице, Срби сада у велике метрополе извозе чварке. Потврда да се у нашој земљи они најбоље праве стигла је и и пре две године са Интернационалног института за укус и квалитет из Брисела. И док се српским чварцима странци диве, наши сељаци тврде да прављење овог деликатеса није никаква наука, довољно је само мало времена и добра, дебела свиња.

“Мора бити пуна масти која се касније цеди и пржи. Може се рећи да постоји три врсте чварака. Онај сељачки крупни, пун масти, дуван чварци који су скроз суви али и онај средњи не тако масан као сељачки”, рекао је Драган Шамановић који се већ деценијом бави прерадом меса и каже да се ипак мора бити пажљив у припремању.

“Шерпа не сме да се испусти из вида ни за секунд, нити да се претера са пржењем, јер онда чвраци могу постати безукусни као песак да једете, то није то онда “, каже Дрган.

Тајна у спремању чварака не постоји, лагана ватра и вишечасовно мешање док руке не заболе како би чварци били румени, мирисни и хрскави.

“Сваке зиме се код нас зна традиција. Прво се коље свиња, а затим праве специјлаитети. Чварци су незаобилазни и то они дуван, које добро исцедимо и осолимо и буду заиста феноменални за јело, могу да их једу и они који чувају линију”, прича Драгољуб Николић из села Брајићи.

Нема сумње да је Србија јединствена и по чварцима, јер нпревод на енглески језик не постоји, али како су потврдили европски стручњаци свакако су синоним за добар укус и неодољив залогај.

РИНА