Српска академија наука штампа Речник Драгачева са 14.000 појмова које је сабрао Милоје Стевановић

Гуча – Матица српска у Новом Саду свечано је доделила повеље за 2019. ствараоцима заслужним у неговању српске језичке културе, међу којима је и професор др Драгољуб Петровић. Академик Слободан Н. Реметић је у својој беседи исказао да је у Српској академији наука и уметности одобрено штампање Речника Драгачева, а како сазнајемо, професор Драгољуб Петровић је граматички обрадио тај словар и акцентовао га са Јеленом Капустином.

„Држећи се Шантићевог начела `И гдје год је српска душа која, мени је тамо отаџбина моја`, прешао је преко `племените међе измеђ Босне и измеђ Србије`, те добисмо и увид у ономастику и лексику Качера, до неслућених размера проширисмо сазнања о акценатском мозаику Републике, пре свега о ширини ареала копаоничког акута, а за штампу је управо одобрен обимни Речник Драгачева. Није наш лауреат заборавио ни `Српску Спарту`, чак ни свој ужи завичај. Струка располаже топонимијом и лексиком његових родних Куча, а у штампи је и ономастика Пипера, лауреатове ујчевине. Захваљујући Драгољубу Петровићу, имамо увид у говорне прилике, а нарочито у лексику Спича. Поменусмо најкрупније резултате српског водећег дијалектолога и сви су листом објављени на водећим националним адресама: у Матици српској и Српској академији наука и њеном Институту за српски језик” - казао је академик Реметић на свечаности. .

Речник Драгачева у завршном рукопису садржи укупно 14.000 одредница са завичајном бојом, и свака садржи објашњење или малу језику сликовницу. Све појмове сакупио је чачански привредник и књижевник Милоје Стевановић, годинама марљиво тражећи слова из прошлости својих завичајних Горачића и околних села Старе Србије, и дао професору Петровићу на академску обраду.

Граматичку обраду и акцентовање овог речника, на основу звучних записа у којима je Стевановић ишчитао речи и примере које исписа и разговора које начињене са мноштвом стараца и старица широм Драгачева, од Крстаца до Горњег Дубца, извршили су др Драгољуб Петровић, професор Филозофског факултета у Новом Саду у пензији, и др Јелена Капустина, научни сарадник Института за српски језик САНУ.

РИНА