Опанчићи ситан вез: Мирослав и даље плете традиционалну српску обућу од јунеће и јареће коже (ФОТО)

Топола – Велики владари у опанцима су српски народ водили у борбу против Турака. У давна времена то је била једина обућа и за сељака и за земљопоседника. Данас се могу видети само окачени као експонат, јер одавно су опанчиће замениле кожне, али и оне мање квалитетне ципеле. У Србије је остало мало масјтора који опанчарски занат чувају од заборава, а један од њих је Мирослав Павловић (49) из села Клока код Тополе.
„Опанчарством се бавим 36 година, до сада сам направио преко десет хиљада опанака. Учио сам уз свог оца и са поносом могу рећи да ме је добро научио, јер не само да сам сачувао његов занат него сам и напредовао. Опанци из Клоке које ја направим поред наше земље продају се у иностранству и све су више тражени јер не постоји модел који се носи а да га ми не израђујемо“, рекао је за Мирослав Павловић, поменувши само неке од земаља Америка, Француска, Немачка.
Опанци се праве од јунеће коже која је у основи опанка односно ђону док се горњи део плете од јареће или свињске коже коју Мирослав приватно набавља у Крагујевцу.
„Ово је посао који се ради искључиво ручно, прво се ђон ставља у воду па се на пластични калуп цвикује затим се кроји жељени облик и онда шије остатак“, објашњава Мирослав и додаје да је за један пар опанака потребно од два до пет сати рада с тога је ово посао за који треба добро загрејати столицу.
Ипак, Мирослав се не жали каже, да је задовољан и да од опанака може солидно да се живи. Цена једног пара креће се између 2.000 – 4.000 динара зависно од модела.
„Леп је ово посао, мора да се воли као и све у животу, треба времена, труда, живаца али љубав увек пронађе пут па тако и у овом послу. Опанке правим величину од броја 18 до 50, и наравно мале за сувенире“, задовољно прича овај вредни опанчар и додаје да у посао уводи свог сина баш као што је његов отац њега.
“Наследник је ту, учи полако, помаже кад је продаја на Опленачкој берби, јер тад имамо штанд где излажемо. Како је породичан посао и како се наслеђује с колена на колено, надам се да ће и мој син заволети уз мене и наставити да се бави овим послом“, сматра наш саговорник.
Опанак, међутим, није био део само српске традиције, већ се носио и у Русији, Молдавији, Бугарској и другим европским земљама, а као историрисјки значајан он је пронашао место и у Музеју обуће у Канади.

РИНА