Јелена Весковић: Девојка челичне воље осваја златне медаље

Горњи Милановац - Након операције тумора на мозгу и прогнозе да највероватније никада више неће стати на своје ноге, будућност Јелене Весковић са Рудника код Горњег Милановца, није изгледала сјајно, 

 Али млада каратисткиња узвратила је ударац тумору, и својом упорношћу, трудом, и како каже инатом, стигла до победничких постоља. 

 

Постала је златна девојка  на Светком фудокан карате првенству у Румунији, у категорији такмичара са инвалидитетом. Ове године са златом се вратила са државног првенства у Шапцу, и европског шампионата који је одржан у Словенији.
"Све ове награде стигле су у најбољем тренутку потврде  прошлогодишњих резултата. Знак  да успеси  нису стигли са неба, него су резултат напорног труда и рада. Али и мотивација да радимо још напорније и будемо још бољи", прича поносно Јелена.
Али  највећу победу ова успешна спортисткиња  извојевала је пре 13 година када се као  девојчица у седмом разреду суочила  са тумором  на мозгу, и тешким периодом опоравка након операције. Остала је без основних моторних функција, а прогнозе су биле поражавајуће - никада више неће стати на своје ноге.

"Операција је била 2005. године. Непокретна сам била само годину дана, а три године након тога мајка ме је носила и учила да ходам. После тога сам одлучила да радим на себи, и моје стање је почело да се поправља. Узела сам свој живот у своје руке.Десна страна ми је потпуно у функцији, док леву користим али недовољно. Још увек су ми прсти непокретни, стопало има ограничене покрете, али то ме не спречава у свалкодневним обавезама. Живим потпуно самостално, али мој опоравак још увек траје" прича Јелена.
Након дугогодишњих рехабилитација, Јелена се није предала. Упорна и храбра , после свега,пре три године одлучила да се врати првој спортској љубави - каратеу.
" Мени је кимоно био спакован девет година у ормару. Ја сам га гледала и желела сам да се вратим каратеу, али нисам веровала да то могу. Онда је мој учитељ каратеа 2014. године предложио да поново почнем да  вежбама, и након сати и сати разговора са родитељима, ја сам преломила. Прво сам долазила да гледам, а онда и да тренирам у складу са својим могућностима", сећа се златна девојка са Рудника.
Учитељ каратеа Горан Kрсмановић, каже да је веровао у карате пут и његову корективну вештину.

" Пошто нисам имао искуства у вежбању са особама са инвалидитетом , консултовао сам се са својим учитељом  фудокана, професором  Владимиром Јоргом. Рекао ми је да не само да Јелена може да вежба, него је то и потребно за њу. Прво је почела да тренира по сећању, јер се те вештине не заборављају.Упорним радом и вежбањем, убрзо се видео напредак, а њене могућности се померају на сваком тренингу", прича сенсеи Kрсмановић, заслужан за Јеленин повратак на победничка постоља.
Породица је Јелени била највећа подршка, али њеној храбрости диве се сви који је познају.
" Она је девојка која је увек насмејана, која ће ти бити подршка и сваки пут рећи погледај живот са лепше стране. Kада она прича о својој болести, повратку каратеу,то све изгледа тако једноставно. Одлучиш и то је то...али ја не знам да ли бих успела. Ипак је у питању челична воља", каже Јеленина кума Kатарина.

И поред свих проблема са којима се суочава Јелена  на живот гледа са ведрије стране. Савладавање тешких животних препрека, али и карате ојачали су девојку која је снагом воље постала  првакињa света.
" Kарате нас  у животу учи балансу и стабилности. Сваки наш тренинг је померање граница и превазилажење страхова,Само нас наш страх од непознатог и неуспеха може спречити у наредовању . Ја своје страхове још увек превазилазим, још увек има тренутака када помислим да нешто не могу...али не одустајем", прича девојка од које се могу учити животне лекције. 

 

Регионална информативно новинска агенција РИНА