Обични чворови постају уметност: Макраме технику користили британски и амерички морнари (ФОТО)

Чачак – Колико пута у току дана махинално нешто завежете у чвор, а да то нису пертле? Иако сасвим једноставно ручно плетење чворова уствари представља праву уметност, а техника која се тим бави названа је макраме. За њу нису важне године, нити образовање већ само страпљење и оштро око.

“Овом техником можете направити пуно интересантних и корисних ствари од накита, торби,појасева, прекривача, завеса, држача за саксије до зидних украса...Наруквице пријатељства које се размењују међу тинејџерима и ученицима су направљене овом техником”, каже мајстор ове технике, Владимир Радуловић који је написао чак и књигу “Макраме – уметност везивања чворова”.

Техника везивања чворова или макраме је једна од најстаријих техника ручног рада.

Материјали који се обично користе за чворичање су: кожа, конопља, вуна и разна друга предива, памучни канапи. Накит је често направљен у комбинацији чворова и разних перли (стаклених, дрвених, итд), привезака или шкољки.

“Кроз свој рад покушао сам да дотакнем Асирију, Египат, Грчу, а а онда као човек од традиције почео сам да се бавим преплетима Моравске школе, Лазарице, Каленића, Љубостиње, Наупаре те израде Симониде”, прича Владимир који је написао књигу као путоказ људима који имају жељу да овај вид уметности науче и савладају.

Ова вештина је била распрострањена и међу британским и америчким морнарима који су, у часовима доколице, своју умешност у прављењу чворова користили за израду низа корисних предмета.

“Мкраме првобитно и настаје из људксе потребе да опстане у суровим уловима. Везивањем у чворове поједини предмети су се учршћивали и тако служили сврси. Тек годинама касније чворићи се користе као естетски детаљи у изради лустера, завеса, накита и таписерија”, рекла је етнолог Снежана Ашанин.

У Народном музеју Чачку се сваког пролећа одржава радионица на којој се ђаци уче вештине макрамеа јер је доказазано да она подстиче креатаивност и маштовитост код деце.

РИНА