Спољнотрговинска размена најбоља са Немачком: Срби највише извозе електричне машине, а увозе нафту

Укупна спољнотрговинска робна размена Србије за период јануар 2020. године износи 3153,7 милиона евра, што чини пораст од 9,8% у односу на исти период претходне године.

Извоз робе, изражен у еврима, имао је вредност од 1343,6 милиона, што је повећање од 12,4% у поређењу са истим периодом претходне године. Увоз робе имао је вредност од 1810,1 милиона, што представља повећање од 7,9% у односу на исти период прошле године, а дефицит износи 466,5 милиона, што је смањење од 3,0% у поређењу са истим периодом претходне године.

Покривеност увоза извозом је 74,3% и већа је од покривености у истом периоду претходне године, када је износила 71,3%.

Посматрано регионално, највеће учешће у извозу Србије имао је Регион Војводине (34,6%); следи Београдски регион (24,5%), Регион Шумадије и Западне Србије (22,4%), Регион Јужне и Источне Србије (18,5%), а око 0,1% извоза је неразврстано по територијама.

Највеће учешће у увозу Србије имао је Београдски регион (47,5%); следе Регион Војводине (30,6%), Регион Шумадије и Западне Србије (11,9%), Регион Јужне и Источне Србије (9,3%), а око 0,7% увоза није разврстано по територијама. Не располаже се подацима за Регион Косово и Метохија.

У структури извоза по намени производа (принцип претежности) највише су заступљени производи за репродукцију, 59,6% (889,3 мил. долара), следе роба за широку потрошњу, 28,7% (428,9) и опрема, 11,7% (174,9). Некласификована роба по намени износи 0,0% (0,0 мил. долара)

У структури увоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију, 56,0% (1125,7 мил. долара), следе роба за широку потрошњу, 20,0% (402,2), и опрема, 13,0% (260,6). Некласификована роба по намени износи 11,1% (222,2 мил. долара).

Спољнотрговинска робна размена била је највећа са земљама са којима Србија има потписане споразуме о слободној трговини. Земље чланице Европске уније чине 60,1% укупне размене.

Главни спољнотрговински партнери, појединачно, били су:

Посматрано појединачно по земљама, највећи суфицит у размени остварен је са земљама из окружења: Босном и Херцеговином (извозе се највише гасна уља и производи за исхрану животиња, а увози се електрична енергија и жица од гвожђа и челика), Црном Гором (извозе се руде олова и концентрати и лекови за малопродају, а увозе се највише сирови алуминијум и електрична енергија) и Северном Македонијом (извоз електричних проводника и електрична енергија, а увозе се највише лекови за малопродају и заварене цеви од гвожђа и челика). Од осталих земаља истиче се и суфицит са Румунијом, Словачком, Хрватском, Чешком, Уједињеним Краљевством, Бугарском, Италијом, Шведском, Холандијом, Аустријом. Највећи дефицит јавља се у трговини са Кином (због увоза телефона за мрежу станица и лаптопова) и Руском Федерацијом. Следи дефицит са: САД-ом, Немачком, Белгијом, Турском, Литванијом, Мађарском, Републиком Корејом, Пољском (увоз делова за моторна возила), Шпанијом, Данском, Француском

Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК), извоз првих пет одсека чини 32,6% укупног извоза. Увоз првих пет одсека чини 28,7% укупног увоза. Одсек неразврстана роба, у који се укључује и роба на царинском складишту и у слободној зони, има учешће у укупном увозу 11,0%.

Рачунато у доларима, десезонирани индекс јануар 2020 / децембар 2019. године показује раст извоза за 3,3% и раст увоза за 2,9%. Рачунато у еврима, десезонирани индекс јануар 2020 / децембар 2019. године показује раст извоза за 5,4% и раст увоза за 2,3%

Према Номенклатури статистике спољне трговине (НССТ) за месец јануар:

На листи првих 5 производа у извозу, прво место заузима извоз сетова проводника за авионе, возила и бродове (106 мил. долара); друго место припада извозу нових спољних гума за аутомобиле (49 мил. долара); на трећем месту је извоз рафинисаног бакра, са 42 мил. долара; следи извоз кукуруза, са 32 мил. долара; последње место припада извозу топло ваљаних производа (гвожђе и нелегирани челик) у котуровима са 31 мил. долара.

Листа првих 5 производа у увозу показује да је сирова нафта (104 мил. долара) наш први увозни производ; други по значају су лекови за малопродају (82 мил. долара); на трећем месту листе је увоз природног гаса (80 мил. долара); следи увоз клипних мотора за ваздухоплове (54 мил. долара); последње место заузима увоз делови и прибор за моторна возила, са 35 мил. долара.

Републички завод за статистику од 1999. године не располаже подацима за АП Косово и Метохија, тако да они нису садржани у обухвату података за Републику Србију.

РИНА