Заљубљени скобаљи ,,запалили“ реку Лопатницу: Рибе праве спектакл за време мреста

Краљево – Ограничење кретања услед епидемије можда је најбоље дошло скобаљима који се сада без проблема и без узнемиравања мресте у чистој, топлој Лопатници, јер иако се река у ово доба чува, увек би се нашао неко ко би дошао у риболов.

,, Сада је то немогућа мисија и зато на Лопатници имамо прави спектакл. Сваки тренутак користим да уживам у призору који праве заљубљени скобаљи. Милина је гледати како се играју у води, и траже рибе за мрест “,прича Милош Корићанац из Богутовачке Бање,чије је радно место у војном објекту на самој обали кристално бистре Лопатнице.

На слаповима ове реке задржала се и једна од ретких воденица, чији камен и даље меље. Њен домаћин, Драган Матовић, каже да није риболовац али реку и скобаља, као и друге врсте рибе, познаје у душу јер је на Лопатници одрастао.

,,Скобаљ насељава планинске реке и потоке,преферира хладне воде богате кисеоником а Лопатница је богом дана за ту рибу али и пастрмку.Река је богата овом врстом рибе али у време мреста из Ибра у Лопатницу долази још неколико хиљада скобаља, наших драгих гостију, како волим да кажем, и онда је призор величанствен. Рибе се тада јазем спуштају до самог воденичког кола, ослушкујем их испод воденице,тако да сваке године у овом време у њима добијем на стотине нових помељара. Уживати у томе је привилегија, каже чувени богутовачки воденичар и велики заљубљеник у Лопатницу“, рекао је Драган.

Милош и Драган кажу да у јатима скобаља има велики број примерака тежине од једног килограма до килограма, чак и већих капиталаца  што је неких ранијих година била права реткост. И то је један од разлога што са осталим мештанима села Лопатнице и Богутовца и другим пријатељима ове реке, као чланови удружења ,,Лопатница“ штите Лопатницу од градње минихидроелектрана и других објеката и запрека, због  себе а пре свега будућих генарација.

РИНА