Поред светог бора у манастиру Никоље верници се моле вековима: На овом месту услишене су молитве болесних (ФОТО)

Чачак – Веровање у моћ дрвећа старо је колико и човечанство. Некад су се и њима подизали храмови, а људи су се молили за здравље и срећу. У дворишту манастира Никоље, у Овчарско – кабларској клисури, већ вековима се налази  бор висок преко 10 метара, за који се верује да је свето дрво.

„Локације где ће се саградити неки манастир или кућа, некад су се бирале баш по близини тог, како су веровали, светог дрвећа. То су била племенита места, која су обећавала миран живот и напредак “, рекла је етнолог Снежана Ашанин за РИНУ.

Манастир Никоље једна је од најсатаријих светиња на малој Светој гори, како још називају Овчарско – кабларску клисуру. Свети бор заузима централно место, и према предању има исцелитељску моћ јер се верује да молитве поред бора бивају услишене.

„Током историје постоје конкретни подаци о томе да су људи овде долазили и молили се за излечење. Зна се тачно ко су они били и од чега су излечени. Већином су то биле жене које су имале психичке проблеме. Верује се да овај бор штити мајка Божија, на њему се налази мала икона и постоји веровање да уколико око тог бора искреног срца пожелите жељу, помолите се, затим обиђете три круга, да ће она бити и испуњена. То предање се преносило са колена на колено и зато данас нема верника који посети манастир Никоље, а да не обиђе и ово свето дрво“, каже Снежана.

На самој обали Западне Мораве, скривен у живиписној шуми испод стеновите клисуре, манастир Никоље био је место где се својевремно од Турака сакрила кнегиња Љубица, жена Милоша Обреновића и управо ту су сахрањена два њихова сина.

„Новорођени син кнеза Милоша сахрањен је испод бора, зато се том дрвету посвећивала и још већа пажња и често су га посећивали.  Други син као петогодишњи дечак сахрањен је иза западног  дела цркве. Тај дечак звао се Петар и крстио га је Карађорђе по свом оцу и управо је то веза како су Карађорђе и Милош Обреновић били кумови“, испричала је Снежана Ашанин.

Забележено је да манастир Никоље од свог постанка никад није био пуст и да се кандило у њему никад није гасило. Кроз векове је био мушки, а од 1945. године постао је женски манастир. Током историје био је значајан културно просветни центар. Имао је школу за парохијске свештенике и развијену преписивачку делатност.

РИНА