Амерички сан на ивањички начин: Небојша отишао преко окена и са синовима направио империју (ФОТО)
Ивањица / Чикаго – Сви који су трбухом за крухом прешли океан и отишли у Америку надају се доброј, брзој заради и животу као из холивудких филмова. Да је тај „амерички сан“ остварљив, али не тако лако, показао је и Небојша Недељковић из Ивањице, који је у обећану земљу отишао пре 17 година. Судбина овог човека доказ је да је све могуће уколико испред себе имате јасан циљ, нисте лењи и желите да напредујете. Изговори у његовом случају нису постојали.
„У Ивањици сам имао свој приватни бизнис, а на наговор пријатеља дошао сам у Чикаго. Првих година био сам сам, без породице, без правих извора прихода. Радио сам све, почео да молеришем, онда био конобар. Дани су се смењивали да нисам знао ни који је датум. Све што ми је тада требало у Америци било је радно одело и пиџама, јер ни за шта друго времена нисам имао. Само рад, рад и рад.. до остварења сна. Размишљао сам понекад и да се вратим у Србију, али жеља за успехом била је јача“, каже Небојша за РИНУ.
Након одређеног времена успео је да скупи довољно новца да купи један камион и почео да вози. У међувремену купио је и стару кућу коју је реновирао, па је тако себи обезбедио још један посао. Сви су звали Небојшу да преуреди и њихове домове. После је продао камион јер није могао стићи и једно и друго, радио је према препоруци и успео. У међувремену је у Америку довео и синове Николу и Бобана и тада изградња њихове фирме почиње крупним корацима да иде напред. Три Србина у сред Америке успела су да створе велику породичну компанију.
„Покојна супруга им је дала благослов и обојица су била поред мене. На почетку су радили са мном, али после су показали иницијтиву да желе још више и тако је настала наша транспортна фирма и радионица за поправку камиона. Радили смо сложно, по договору и зато смо успели. Да би заокружили ту породичну причу код нас у Чикаго стигао је и мој отац Недељко. О његој вредноћи тек нема потребе да се прича. Тај човек иако је ушао у осму деценију, први долази на посао, а задњи одлази и зато мислим да су гени чудо. Они стварају велике раднике“, прича Небојша своју животну причу.
Међутим, иако је у Америци направио добар посао он жели да се врати у своју домовину. Страну земљу поштује због свега што му је пружила, али своју Србију безрезервно воли. Каже, вратиће се за десетак година. У Ивањици је купио једну стару кућу, преуредио је и напрвио апартмане и све то сам – у радном оделу.
„Људи ме питају, па јел мораш баш ти да радиш. Не морам, али рад је направио човека и зато не могу никад да седим беспослен и тако ће бити док сам жив. Моје омиљено одело је било и остало оно радно “, поручује овај вредни Ивањичанин који је остварио свој „амерички сан“.
РИНА