Срби на Шар планини боре се за опстанак, робу у продавнице довозе Македонци али и Албанци

Штрпце – Како ове зиме живи српски збег од 1.200 душа на 975 метара надморске висине, којим током тече судбина упорних људи у Штрпцу, на Шар Планини?
- Хвала богу имамо хлеба, и са хлебом још по нешто. Имамо и Србију иза себе, а многе су очи уперене и ка Русији – каже за агенцију РИНА Драган Сталетовић, професор у средњој школи „Јован Цвијић”, у овој горској варошици.
Од којег брашна је хлеб и чега још има поред, ако је Влада Косова и Метохије оцаринила српску робу са сто одсто?
- Био сам ономад доле у Урошевцу где живе само Албанци и видео да су им продавнице пуне, имају чак и кекс „плазму” и другу српску робу, а трговци се бране причом да су то старе залихе. А код нас у Штрпце роба стиже углавном из Македоније, на кеси брашна пише да је македонско, цена му је као и раније, откуда ми знамо ко га је самлео – приповеда Добривоје Стевановић, који у Штрпцу држи хладњачу за откуп воћа и шумског биља.
Домаћини су у суботу увече направили седељку у мотелу за тројицу гостију из Чачка и Ивањице, међу којима је био и извештач РИНЕ. У неко доба придружио нам се и Звонко Михајловић, претходни председник општине Штрпце. Већали смо којим стазама и богазима стижу намирнице у варошицу, удаљену од Урошевца 30, Приштине 61, Призрена 34 и Скопља 61 километар?
Михајловић вели да свако ко долази из Македоније може да пренесе робе у вредности 170 евра.
- И Албанци довозе робу у наше бакалнице, и они су једноставно приморани на неку врсту сарадње. У наш, српски Дом здравља у Штрпцу, којег финансира Влада Србије, долазе бројни пацијенти албанске националности, јер имају више поверења у наше него у њихове лекаре – рече он.
Зла прилика примора људе да се сналазе па се нешто робе дотура, како они кажу, „алтернативним путевима”.
- У главном граду Македоније постоји предузеће „Свислајон Таково” са српским капиталом, у чијем саставу послује и „Агроплод” из Ресена, на Преспанском језеру, и они се баве производњом хране а могу да извозе где им је воља. Само браћа Црногорци не дозвољавају да ни килограм хране пређе са њихове на нашу територију и због тога ме душа боли – беседи Добривоје Стевановић.
Јуче смо прошетали Штрпцем у друштву Чедомира Николића, директор ОШ „Шарски одред” на Брезовици. Ушли смо у бакалницу где је власник седео за касом, мало се опирао да га сликамо за новине, али рече:
- Углавном имамо свега. Мало је проблем са кексом „плазма”, али преживећемо.
Дућан је пун робе, разноврсне, нека о томе сведоче фотографије које смо начинили уз дозволу власника.
И даде реч да није мењао цене.
Вековно трговачко правило каже да увек, кад се појаве неке границе или забране, искрсне прилика да неко нешто и заради. Ако то нису продавци у Штрпцу, онда сигурно јесу њихове колеге из Македоније.

Регионална информативно – новинска агенција РИНА