Љубиша је човек феномен: Иако потпуно слеп вешто барата оштрим стругом, одличан је бравар и још бољи столар (ФОТО)

Ариље – Љубиша Ђорђевић из села Висока код Ариља већ 15 година живи у потпуном мраку, јер је због дијабетеса изгубио вид. Међутим, овај човек прави је феномен у Србији, јер иако апсолутно слеп он је фантастичан столар и бравар, па цело Ариље вредном мајстору скида капу. Оно што он уради, тако спретно и прецизно, неко не би могао ни са дуплом диоптријом.

„Сам сам направио машине на којима радим, струг за дрво, прекрупач. Увек сам познавао бројне занате и кад сам остао без вида, рад ми је помогао да превазиђем ту тешку ситуацију. У почетку јесте било мало страха, да ли ћу успети све то, а да се не повредим. Али, ево, сви су прсти и даље ту, што је реткост за једног столара“, кроз осмех каже овај невероватан мајстор.

У гаражи се налази његова радионица, до које иде уз помоћ штапа, а кад стигне у свој кутак, ту је свој на своме. Ништа му није потребно. Све тешке послове обавља без грешке и то до детаља, вешто барата оштрим стругом, а за деценију ипо, његове вредне руке направиле су много тога.

„Металну ограду за нашу кућу направио сам за неколико месци. Нигде нисам журио, сам сам секао металне цеви, стубове и на крају је сам поставио и забетонирао. Иако ја никад нисам видео оно што направим, кажу ми да је намештена тако као да сам је радио са оба ока. Степенице које воде на спрат исто су мојих руку дело“, рекао је Љубиша.

Понекад је овај слепи занатлија био и скептичан према својим рукотворинама, па је позивао стручне мајсторе да оцене његов рад. Нико од њих никад није пронашао ниједну замерку и сви су остајали у чуду, како је могао, без вида, то све да направи.

„Љубо је навикао све да ради сам. Једино ако нешто изгуби у радионици, па му ми помогнемо да то нађе. По цео дан он нешто мајсторише и код нас и код комшија. Струже даске, сече, мери, све сам“, прича супруга Мира.

Овај Ариљац који ради по осећају и по сећању, може да се ослони само на своје руке. Један је од светлих примера, који свима нама може дати веома важну лекцију. Јер, начин на који се он ухватио у коштац са својим проблемом, превазишао га и наставио да живи нормално, вредан је сваког дивљења.

РИНА