Милекићи из Липнице засаде под кромпиром повећали седам пута: Пласман обезбедили на време, очекују квалитетан род

Чачак – Када је Доситеј Обрадовић, давне 1806. у Београд  донео први кромпир већина Срба сматрала га је „ђавољом биљком“ и одбијала да га гаји. Два века касније под засадима овог поврћа у нашој земљи налази се на стотине хектара и он је добар начин зараде за већину произвођача. Породица Милекић из села Липница код Чачка, пре три деценије посејала је први кромпир, а данас су се њихови засади повећали за седам пута.

„Нисмо ни слутили да ћемо толико повећати производњу, али то је био захтев тржишта. Некад су се плодови вадили ручно, а огртало уз помоћ коња, приноси су били задовољавајући, а цена добра. Данас је механизација напредовала, наш рад је олакшан, али су улагања доста већа“, прича за РИНУ, Предраг Милекић.

На њиховом имању кромпир се гаји на 6,5 хектара, а очекивани приноси су око пет вагона. Оно што је кључна ствар за сваког пољопривредног произвођача, наводи Предраг, јесте обезбеђена продаја, пре него што кромпир стигне.

„Пласман смо обезбедили на време, цена варира од тренутка, али надамо се задовољавајућој. Кромпир са овог поднебља изузетног је квалитета, тренутно је величине кликера и примењују се све потребне агротехничке мере, а током производње третира се око седам пута“, рекао је овај произвођач.

Заједно са оцем на имању је и његов син Милош (28), а млади пољопривредници јесу рецепт за успех српског села, тврде Милекићи.

„Производња кромпира може бити профитабилна, али ту су и друге пољопривредне културе. На 20 хекара узгајамо купус и паприку, и на тај начин, уз велику и сменску производњу могуће је остварити добру зараду. Све то захтева скупу механизацију, тако да смо прошле године искористили субхвенције државе, добили бесповратна средства и купило модерну машину, која нам је поприлично олакшала рад“, изјавио је Милош.

РИНА