Најстарији шљивик у Србији налази се у селу Крушчица: Стабла стара скоро два века усукала се као виолински кључ, али и даље дају сочне плодове (ФОТО)

Aриље –  У Србији има преко 40 милиона стабала шљиве, од ње живи на хиљаде породица и направе се литри и литри чувене српске љуте капљице. Међутим, само за један шљивик кажу да је најстарији, и то онај који се налази у селу Крушчица код Ариља, а посађен је према поједиим записама, чак 1896. године.

„Те шљиве посадио је ујак моје баке и на овом месту се налазе већ 124 године. Стабло се усукало као виолински кључ, али дрво и даље рађа. Сваке године по три пуне најлонске вреће уберемо са овог дрвета. Невероватно шта је све издржала, олује, ветрове, земљотресе и остала је на истом месту. Нису је уништиле ни штеточине, па су плодови крупни и изузетно укусни“, поносно каже власник овог шљивика, Василије Перовић за РИНУ.

Ова шљива на имању стоји као споменик, чува се и пази како би што дуже трајала и била сведок неких давних времена. Црвена ранка скоро два века мами плодовима, а како се чини, тако ће бити и наредних година.

„Никад је не би посекли, верујемо да је посебно дрво, чим је издржала толико дуго. Од њених плодова прави се и ракија сваке године. Укусна је као најлепше розе вино, а још је боља кад остоји у дрвеном бурету. Сву ракију произведену од старих шљива чувамо на посебном месту, јер како време пролази добија све спацифичнији и укус и мирис. Сви добро знамо да може да служи као лек за многе бољке, али и рањену душу“, рекао је кроз осмех Василије.

Село Крушчица смештено је на двадесетдругом километру кад се од центра Ариља крене ка Височкој бањи. Налази се на источним обронцима планине Златибор  у долинама река Велики и Мали Рзав. Бог није штедео кад је овде делио природне лепоте, а Василије се нада да ће ово живописно место, где расту најстарије шљиве у Србији, постати село у које људи долазе на одмор, јер крије изузетан туристички потенцијал.

„Ружа ветрова, ваздух и шумовити пропланци, чине овај крај заиста нестварним. Клима је изузетна нарочито у летњим месецима, кад овде одмарају и душа и тело. Путна инфраструктура није баш најбоља, али се надам да ће нам надлежни помоћи“, изјавио је Василије.

РИНА