СПЦ и верници данас прослављају Богојављење

Српска православна црква и верници прослављају данас велики хришћански празник – Богојављење, традиционалним пливањем за Часни крст у градовима широм Србије.Српска православна црква и верници прослављају данас велики хришћански празник – Богојављење, традиционалним пливањем за Часни крст у градовима широм Србије.

Богојављење је светковано веома живописно, а од неколико обичаја за овај празник који се слави 19. јануара, данас се највише упражњава онај да се изјутра, пре сунца, обави ритуално купање у реци. Обичај налаже да се у воду баци Часни крст, а младићи се такмиче да до њега допливају и да га ухвати први.

Крст треба да буде направљен од залеђене прошлогодишње Богојављенске водице, а оном ко први доплива до њега, донеће срећу током целе године.

Веровање је био и да неудате девојке ставе огледалце под јастук 18. јануара увече, јер се веровало да ће сањати мушкарца за кога ће се удати. Некада су младе девојке на Богојављенско јутро одлазиле на нетакнути извор где су бацале зрна пшенице и кукуруза у њега и говориле: „Како иде вода, тако да иде и благодат у наше њиве“. Затим би захватиле воду и односиле је до кућног прага где су их чекали остали укућани.

У неким деловима Србије је постојао обичај да се овако захваћена Богојављенска вода даје укућанима да пију преко секире, како би се избегле свађе међу њима током наредне године.
Такође, у појединим крајевима младе девојке умесе четири лоптице од теста. У три ставе папирић са именима својих симпатија, а један оставе празан. Лоптице затим убаце у кључалу воду која прва избије на површину, она носи папирић са именом љубави те девојке. Уколико је испливала празна лоптица, значи да девојка још није упознала оног који јој је суђен.

Некада је било распрострањено и да сви укућани, окренути истоку, прескоче преко секире и ватре са жаром, а затим отпију по гутљај воде, изговарајући: "Прођох сабљу - не посекох се, прођох ватру - не изгорех се, прођох воду - не удавих се!”.

Ако за Богојављење буде јак мраз или пада снег, према веровању, година ће бити родна, а ако буде ведро, година ће бити сушна. Обичај је био да се на Богојављење изађе на неку ветрометину, изнесе мало пепела и пушта по мало из руку, како би се одредио који се ветар закрстио, односно победио на Крстовдан. Ако дува источни ветар, значило је да ће година бити сушна, ако дува југо биће кишна и болешљива, док је западни ветар предсказивао родну годину.

Богојављење се слави 19. јануара јер је тог дана у 30. години Исуса Христа у реци Јордан крстио Јован Претеча. По крштењу, које је обављено троструким урањањем у воду, отворило се небо из ког се зачуо глас Бога Оца који је обзнанио да је Исус син његов, а на Исуса је у виду голуба слетео Свети Дух.

Због тога се на Богојављење православни верници поздрављају са „Бог се јави - Ваистину се Бог јави”.

Овом празнику претходи Крстовдан, први дан поста после божићних празника, а одмах за њим, 20. јануара, слави се и Св. Јован Крститељ који је Исуса крстио на реци Јордан.

Регионална информативно новинска агенција