Скоро све српске трешње завршиће на домаћем тржишту: Цена од 180 динара задовољавајућа, воћари се само плаше кише (ФОТО)

Чачак – Ни трешње нису као што су некад биле. Пре две деценије стабла су  била висока пет, шест метара, а да их оберу успевали су само најспособнији. Међутим, данас у трешњарима широм Србије доминирају стабла висине до два метра, која се могу обрати са земље. Воћар и декан Агрономског факултета у Чачку, Томо Милошевић, каже да је управо то кључ успеха за сваког ко жели да се бави производњом овог воћа.

„Некад сте имали рогобатна, много висока стабла, са којих се брала само једна петина рода, а све остало пропадало је на дрвећу, јер није могло да се приђе. Сада је то много лакше и ефикасније, циљ је да стабла буду мања и да брзо ступају у период  родности“, каже Томо за РИНУ.

Већ данима уназад, берачи са гајбицом у рукама прионули су на посао у трешњарима широм Србије. Око 80 процената овогодишњег рода  завршиће на домаћем тржишту, а воћари се највише плаше кише која  не само што успорава бербу већ и оштећује плодове.

„Трешња је дефинитивно звезда у успону и воћка која обећава. Цена од 180 динара по килограму је задовољавајућа, али плодови морају имати пречник најмање од 24 милиметра. Берба трешања је спор процес, а берачи који беру до осам до десет килограма на сат су одлични, али их је тешко пронаћи. Ми смо се ове године ослонили на наше сопствене породичне снаге“, изјавио је Томо који знање које подели са својим студентима, примени и у свом воћњаку.

Први засад Милошевићи су посадили пре дванаест година, сада имају посађено 459 стабала. Њихов трешњар један је од ретких у ком се налази петнаест сорти и тринаест различитих подлога за калемљење које су стигле из различитих делова Европе.

„Подизање засада трешње по хекатру кошта око 10.000 евра по хекатару , а са системом за наводњавање и противградном мрежом, цена се креће и до 15.000 евра. Труд и улагања се исплате“, поручио је Томо Милошевић.

РИНА