Малинари беру црвено злато у води до колена и у гуменим чизмама: Набујала Моравица у Ариљу десетковала око 60 одсто овогодишњег рода малине (ФОТО)

Ариље – Поплаве су опустошиле малињаке у престоницама црвеног злата, а према првим проценама у Ариљу је уништено око 60 одсто засада. У воћњацима вода је и даље скоро до колена, али ни то није спречило вредне малинаре да обују гумене чизме и оберу оно што могу.

„Два брања смо имали до сад, квалитет је био изузетан, а шта ће сада бити после оволике кише и воде, то нико не зна. По свему судећи ове временске непогоде обраће малине пре нас. Ми не одустајемо, у врсти смо и по овим тешким условима, да спасимо колико можемо“, изјавио је за РИНУ, Љубуиша Иличић, из ариљског села Рашкова Бара.

Већина воћара своје засаде осигурала је од града, али не и од поплава, јер оне нису  честа појава у овом брдовитом крају Србије.

„За својих 67 година, ја ово нисам доживео, овакве поплаве. Било је ту града, јаких мразева, па чак и снега, али оваква водена стихија до сада није опустошила малињаке. Набујала Моравице однела је тоне најквалитетније српске малине“, рекао је воћар Александар Николић.

Кише које су протеклих дана падале у главним малинарским производним подручјима додатно су оштетиле стање у засадима, а у зависности од трајања поплавног таласа сигурно ће доћи до појаве болести и штеточина.

“Са престанком падавина и преласком на сушни период доћи ће до интензивније појаве сушења у родним засадима. Оно што произвођачи морају да знају је да у таквим ситуацијама постоје средства и препарати који се могу користити за поправљање иначе лошег стања у малињацима, не смеју посезати за недозвољеним препаратима без обзира на смањен род и принос који се очекује ове године”, нагласио је Лепосавић.

Према његовим речима земље које су наши традиционални купци вршиће интензивне контроле малине и купине али и другог воћа произведеног у Србији.

 “Најлошије стање је у равничарским пределима западне Србије, док је у вишим пределима и нагнутим теренима, који се препоручују за производњу малине, штете и нису толико велике”, оценио је др Лепосавић.

Он  је истакао да би произвођачи осим примене дозвољених средства и препарата, требало да приступе одводњавању и омогућавању дотока ваздуха у зону кореновог система.

РИНА