Зоран је велики херој и отац за пример: Сам одгаја четири кћерке, а најмлађа Милица тешко је болесна

Чачак – Зоран Тутуновић је самохрани отац и живи сам са четири кћерке. Марија, Анђелија, Стојка и Милица сунце су његовог неба и ништа му није тепко да ради како би својим мезимицама обезбедио све што им је потребно. Међутим, судбина судбина се још једном грубо поиграла са овим Чачанином, јер најмлађа Милица од рођења има проблем са видом.

„Од њеног рођења водимо битку да она прогледа. Слепа је због катаракте на оба ока. Захваљујући новцу који смо скупили захављајући добрим људима пре четири године Милица је  отишла на операцију у Русију, где јој се вид вратио, али њена борба за потпуно оздрављење и даље траје. Неопходно је да иде на терапије у Нови Сад, а ја то поред свих издатака не могу да јој приуштим“, каже Зоран за РИНУ.

Овај отац каже да се за своју  децу бори како зна и може, али много је тешко. Породицу иуздржава својим даноночћним радом, а сви знају да посао не бира и да је један од највреднијих људи у овом крају.

 „Чистим тримером шибље поред путева, дворишта, запарложених њива… и немамо више никаквих примања. Зато сам поново у потпуно безнадежној ситуацији и принуђен да се још једном обратим добрим људима за помоћ. За Милицу, али и Марију, Анђелију и Стојку борим се свим силама, не само да им омогућим најосновније, већ некако и надоместим то што су остале ускраћене за мајчинску љубав, што је посебно тежак задатак. Не знам ни да ли сам му дорастао, али оно што сигурно знам, то је да морам пробати и учинити све да им омогућим здраво одрастање“,  истакао је пожртвовани отац Зоран.

Свестан је да ће још доста воде протећи Моравом док Милица коначно не надокнади изгубљено у периоду живота када је живела у потпуном мраку, јер иако је Милица физички много напредовала, психички је на нивоу детета од три године. А да буде још теже, иако је 25. јуна напунила шест година, не говори. Зато се отац Зоран толико бори да јој омогући не само очне стимулације како би побољшао вид, већ и све друго што је неопходно како би Милица једног дана постала самостална и уживала у чарима детињства као и њене старије сестре, па макар морао и на коленима да моли.

РИНА