Михајловићева: Пад прихода од путарина ове године, али инвестиције у путну инфраструктуру неће изостати

Потпредседница Владе Србије и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, проф. др Зорана Михајловић, рекла је данас да улагање у ауто-путеве остаје приоритет, без обзира на пад саобраћаја ове године, како би Србија даље јачала своју позицију транзитне земље у односу на друге руте.

“Наше процене су да ће ове године приходи од наплате путарина бити око 40 до 45 милиона евра мањи од планираних. До 3. августа имамо око 5,4 милиона возила мање него прошле године, али је пад прихода мањи за око 3,5 одсто или око 500 милиона динара. То је резултат тога што је међународни саобраћај све време функционисао, а цена путарина за камионе шест пута већа него за путничка возила”, рекла је Михајловићева током посете Сектору за наплату путарине ЈП “Путеви Србије”.

Она је истакла да је Србија претходних година завршила и пустила у саобраћај око 350 километара ауто-путева, чиме је потврдила свој значај у односу на неке транзитне руте, као што је Рута 4. Раст саобраћаја од путарина је ове године заустављен и епидемија корона вируса је имала последица, али то неће трајати вечно и ми настављамо да улажемо и да градимо нове ауто-путеве. Више од 200 км ауто-путева је у изградњи и ти ауто-путеви ће за неколико година бити у систему наплате путарина”, рекла је Михајловићева.

Она је додала да ће, поред ауто-путева који су већ у изградњи, као што су Моравски коридор или ауто-пут Сремска Рача - Кузмин, крајем августа бити расписан и тендер за деоницу Ниш-Плочник.

Директор Сектора за наплату путарине ЈП “Путеви Србије”, Миленко Цаковић, рекао је да је под наплатом путарине у Србији 820 км ауто-путева, као и да је прошле године било око 57 милиона возила на ауто-путевима и остварено око 27 милијарди динара прихода од путарина.

В. д. директора „Путева Србије“ Зоран Дробњак рекао је да ће ово предузеће искористити смањење саобраћаја да ове године уради рехабилитацију око 190 километара ауто-путева. 

“Позитивно је и што се повећава број корисника електронске наплате путарине, са око 17 одсто пре неколико година, на тренутних око 60 одсто за путнички и око 77 одсто за теретни саобраћај. Наставићемо да радимо на томе да објаснимо учесницима у саобраћају да је боље да користе електронску наплату путарине, јер брже прођу, имају и одређени попуст, а циљ нам је да тај проценат буде више од 90 одсто”, рекао је Дробњак.

РИНА