Од ове шљиве прави се најбоља српска ракија: Црвењача љутој капљици даје најбољу боју и арому

Топола – Драган Јовановић из Тополе већ деценијама се бави воћарством, а наделеко је чувен његова љута капљица. Пре неколико месеци овај Шумадинац је у свом селу Загорици, направио чак и текилу, али каже да се најбоља српска ракија ипак прави од старе сорте шљива.

„Свако воће које успева код нас, стављао сам у веселу машину. Многи су се чудили  кад сам  сецкао цвеће, агаву и пекао ракију. Али, дефинитивно нема боље ракије него кд се направи од црвењаче, то је најбоља и најотпорнија сорта, нема болести, вируса, веома отпорна која даје изузетну ракију“, каже Драган.

За ову сорту као и још неке старе сорте, метлаш, белошљива, трновача, поред изузетно високе толерантности на болести, карактеристично је и једноставно размножавање, али и органски начин узгоја.

„Размножава се тако што се расађују самоникли изданци који израстају око старих стабала и најбитније је да се уопште не третира никаквим препаратима, дакле органска шљива, потпуно здрава и без трунке хемије. Воћњак се не обрађује, у њему бораве свиње као пре 100 година“, прича овај Тополац.

Његов засад броји око 30 младих стабала црвењаче, са којих је овог лета убран први род и једно старо дрво које је било основа за расађивање младица. Иако се одгаја у скромним условима, ова шљива даје од 10 – 100 килограма плодова по стаблу.

„Не постоји ни једна врста ракије са тако пријатном аромом, од једног казана за који је потребно 100 килограма шљива, изађе око 18 литара  ракије од 20 гради“, истиче Јовановић.

Печење ракије у овим крајевима окупља на десетине домаћина, држење око лименог казана непоновљив је догађај и како кажу мештани, нема своју алтернативу у неком од модерних кафића.

РИНА