Патријарх Иринеј критично, СПЦ демантовала наводе да је премину
Патријарх Иринеј хоспитализован је 5. новембра у Војној болници на Карабурми и последњих дана био је у веома тешком здравственом стању. Неки медији су објавили информацију да је патријарх Иринеј преминуо али Српска православна црква се није огласила по том питању. Председник Србије Александар Вучић, према нашим сазнањима, ангажовао је и руске лекаре који су јуче и данас покушали да стабилизују животно угрожено здравље патријарха.
Огласила се СПЦ: Стање патријарха комплексно
У јутарњим часовима дошло је до погоршања општег стања Његове Светости Патријарха српског господина Иринеја, као последица COVID 19, наводи се у саопштењу СПЦ.
„Стални конзилијум лекара уз присуство лекара из Руске Федерације прегледом Његове Светости Патријарха српског господина Иринеја, увидом у лабораторијске анализе учињене у току преподнева, закључио је да је јутрошње погоршање послеца COVID 19 и да је здравствено стање Његове Светости Патријарха српског господина Иринеја комплексно, али стабилно. О здравственом стању Његове Светости јавност ће бити и надаље извештавана”, за Конзилијум лекара Командант болнице пуковник доцент др Иво Удовичић.
Ученик патријарха Павла, родом из Видове
Иначе, патријарх српски Иринеј (по рођењу Мирослав Гавриловић) био је 45. врховни поглавар Српске православне црквеи и епископ нишки.
Рођен је 1930. године у селу Видова код Чачка као Мирослав Гавриловић. Завршио је основну школу у родном селу, гимназију у Чачку, богословију у Призрену 1951. године, а затим Богословски факултет у Београду. Замонашен је у манастиру Раковици 1959. године. Замонашио га је тадашњи патријарх српски Герман, који га је рукоположио у чин јерођакона и јеромонаха, 24. и 27. октобра 1959. године.
Био је професор Призренске богословије 1959—1968. године. Завршио је постдипломске студије у Атини, где је отишао школске 1962/63. године. После тога је био постављен за управника Монашке школе у Острогу. Поново је био професор и ректор богословије у Призрену 1971—1974 године.
Маја 1974. изабран је за епископа моравичког, викара патријарха Германа. За епископа нишког изабран је на заседању Светог архијерејског сабора 21—28 маја 1975. године. На трон епископа нишке епархије устоличен је у Саборној цркви у Нишу 15. 6. 1975. године.
Био је више пута члан Светог архијерејског синода Српске православне цркве.
Дана 22. 1. 2010. године одлуком Изборног сабора Српске православне цркве изабран за патријарха.
РИНА