Најлепша слика са југозапада Србије: Вараклићи одлучили да се врате на село за које је и Свети Сава рекао да је у њему "све добро"(ФОТО)(ВИДЕО)

Пријепоље – Ретки су примери младих који кад једном напусте свој родни крај, у њега се и врате. Међутим,  Драгана  и Александар Вараклић, након завршених студија одлучили су да њихово место под сунцем буде село Седобро код Пријепоља, у ком су рођени и одрасли. Овај млади брачни пар пример је да живота итекако има и ван Београда, а њихова прича исписује најлепше реченице о љубави, вери и нади. Кажу да се никада нису покакајали, јер  баш нигде не свићу тако лепа јутра као у њиховом сокаку.

„Супруг и ја познавали смо се од детињства и били смо комшије у Седобру. Ја сам живела у Београду пет година, тамо студирала, а мој супруг је тамо чак и радио након факултета. Кад смо одлучили да се венчамо, донели смо одлуку да се вратимо у наше село, јер светла великог града ипак нас нису привлачила довољно јако, а у нашем крају и даље живе искрени људи са душом. У престоници никад нисмо били своји на своме као што је то овде случај. Велики градови заиста пружају велике могућности, али оно што изостаје јесте посвећеност породици“, рекла је Драгана за РИНУ.

Драгана и Александар искористили су своје образовање и младост и покренули сопствену производњу. Након седам година од како су се вратили на село, данас обрађују имање које се простире на шест хектара, а на њему се налази 1000 стабала шљива, 100 крушке, али и јабуке, дуње и ораси. Најбоље плодове суше и прерађују, али и праве иновативне производе попут сувих шљива са медом и орасима, чипс од јабуке и дуње.

„Захваљујући субвеницијама наша сушара је почела са радом 2016. године. Након почетничких мука, кад смо савладали основне ствари у сушењу шљива, желели смо да направимо неки наш оригиналан производ и у томе  успели. Сада нам је циљ да они стигну и до ланца маркета, ипак за то морамо испунити ригорозне услове и стандарде, али радимо и на томе. Проширили смо засаде шљива, и осим пожешких сада на нашем имању расту и чачанска, стенлејка“, каже Александар.

Њихови потомци Софија (7) и Вукашин (6) од малих ногу научили су све сеоске послове и ништа им не пада тешко. Породица Вараклић један је од најбољих примера да се радом и сопстевним улагањима може развити успешан посао, а оно што им никада није недостајкало је амбиција.

„Планирамо да развијамо и сеоски туризам, па ћемо адаптирати и привести намени стару сеоску кућу која се налази на нашем имању. Овај крај заиста има много тога да понуди посетиоцима, у близини су манастир Милешева, река Милешевка и још много тога, а оно што је кључно јесте гостопримство мештана,здрава храна и чист ваздух. Јако је важно да локална самоуправа обрати пажњу на младе који су долучили да остану на селу, а и радује нас новоформирано министарство за које се надамо да ће чути неке наше проблеме и изаћи нам у сусрет“, испричала је Драгана.

Село Седобро удаљено је пет километара од Пријепоља, а за ово место кажу да је и Свети Сава некада рекао да је у њему „све добро“, тако је и добило име. А, породица Вараклић дефинитивно наставља да то и потврђује.

РИНА