Ово је Србин који се очи у очи гледао са људождерима: Зоран је ловац на благо и један од ретких који је успео да стигне до Кокосовог острва, обишао преко 100 земаља на пет континената (ФОТО)

Београд – Дорћолац Зоран Златић (68) један је од најпознатијих српских авантуриста који је до сада обишао преко 100 земаља на пет различитих континената. Сусретао се са бројним племенима далеко од цивилизације, загазио у прашуме и џунгле, мачетом крчећи свој пут и једући оно што би пронашао у природи. Професионални је ронилац, сакупљач лептира и инсеката, али оно што је обележило његова путовања јесте потрага за благом.

„Петнаест година сам се припремао за пут на то фамозно Кокосово острво које се данас налази у саставу Костарике, за које се сматра да је било својеврсна банка гусара и да су ту сви они оствљали благо које би отели. За то острво карте вам нису потребне, јер можете доћи само  уколики роните.  Експедиција је трајала три године и моји пријатељи са којима сам ишао и ја смо последњи који су добили дозволу од тамошње владе да трагамо за благом. Данас је то национлани парк и потрага за благом, за које се претпоставља да се налази у води, више није дозвољена. Ово путовање уништило ме је финансијки, али никад се нисам покајао. Иксутво које сам доживео не може да се опише. Специфична флора и фауна, много ендемских врста. Цело острво изгледа као из доба диносаурса“, рекао је Зоран за РИНУ.

Од београдског асфлата, преко Канаде, Мексика, бразилских шума и џунгли,  па све до  вреле Африке, овом авантирусти, како каже, поред новца била је потребна и луда глава, коју је током великих експедиција врло често носио у торби, јер нису изостале ни посете људождерима. Ипак, највећи утисак на Зорана оставили су припадници јужноамеричког домородачког племена Јаномами, које је по својим обичајима и начину живота једно од најспецифичнијих на планети.

„Важе као веома агресивни и врло тешко се долази до њих. Ми смо им донели поклоне у виду оного што им је најпотребније: со, удице, најлони и били смо прихваћени. Ипак тамо сам се задржао само три дана, јер је једна њихова девојка мислећи да сам најбогатији човек на свету, јер имам моторни чамац и мачету, пожелела да се уда за мене. Нисам био ни свестан, а нашао сам се у ритуалу венчања, у којем младина мајка маљем удара будећег зета у главу, како би на тај начин доказао да је мушко, да може да лови и издражава породицу. Али успео сам да извучем живу главу“, каже кроз осмех овај светски путник.

Током својих путовања пробао је много егзотичних јела, али било је и оног што нико не би пожелео на свом менију, попут умака у мајмунски мозак, па све до пива који се на специфачн начин прави у племену Јаномами.

„Старије жене увече жваћу неку траву, касније то све оне испљуну у једно велико боре, остоји преко ноћи, када ферментише и ујутру се сви окупљају око тог бурета и служе пивом. То је било јако дегутантно, али да бисмо испоштовали домаћине морали смо и ми то пробати и мало гуцнути“, присећа се Зоран.

Са својих путовања донео је много тога, што га и данас подесећа на све те земље које је прошао и људе које је видео. Па тако само у Зорановим колекција могу се видети отровне стрелице, мотке за мучење, лукови и стреле из индијанских племена. Међутим, иако је обишао читав свпј мир је пронашао на пашњацима српске планине  Златибор, али ипак само до неке нове авабтуре.

РИНА