Мали: Буџет за 2021. годину предвиђа велике капиталне инвестиције и подизање квалитета живота грађана

Министар финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали данас је истакао да буџет за 2021. годину предвиђа никад веће капиталне инвестиције и подизање квалитета живота грађана.

„Све што држава улаже у ауто-путеве, у железницу, у изградњу мостова, школа, здравствених установа, то подстиче приватне инвестиције. Ми зато наредне године имамо преко 330 милијарди динара издвојених за капитална улагања, што чини 5,5 одсто нашег БДП-а. Поређења ради, рецимо, 2010. године било је издвојено 3,1 одсто БДП-а за капиталне инвестиције“, рекао је Мали, гостујући на РТС-у.

Он је објаснио да се изградњом подстиче раст економије, јер се отварају нова радна места и подстиче раст грађевинског и осталих сектора.

„Подстичу се приватне инвестиције, посебно директна страна улагања. Долазе овде јер виде бољи квалитет привредног окружења. То је веома важно и ми смо на основу процена за следећу годину предвидели раст нашег БДП-а за 6 одсто. Не сматрам да је то оптимистична процена, јер у последњем кварталу 2019. године стопа раста наше економије је била 6,2 процената, а у првом кварталу ове године, иако је корона почела у марту, имали смо стопу раста од 5,1 одсто“, навео је министар финансија.

Говорећи о повећању животног стандарда, Мали је подсетио да је од 1. јануара следеће године планирано повећање плата у јавном сектору, пензија и минималне зараде, као и додатно растерећење привреде, односно смањење доприноса за 0,6 одсто. Објаснио је да држава тиме не дозвољава да грађани пате због пандемије вируса корона и да се повећава тражња.

„Од 1. јануара планирано је повећање пензија по швајцарској формули од 5,9 одсто. Имамо и повећање минималне зараде од 6,6 процената. Предвиђено је и повећање плата од 1. јануара за здравствене раднике од 5 одсто, а за остале у јавном сектору од 3,5 процената. Њима ће од 1. априла следеће године зараде бити додатно увећане за 1,5 одсто. У плану је и повећање плата за војнике за 10 процената“, рекао је он.

Министар је нагласио да за сада нема потребе за додатним пролонгирањем плаћања пореза и доприноса, али да се прати ситуација у светској, регионалној и домаћој економији.

„Милион и 50 хиљада запослених добило је пет минималних зарада ове године, али не искључујем могућност помоћи наредне године. То наравно зависи од ситуације у светској економији, зависи и од стопе и брзине опоравка економије у региону. Веома озбиљно схватамо нашу економску политику и не покушавамо да предвидимо дешавања за 12 или 18 месеци, али оно што од нас зависи то је повећање плата и пензија, као и капитална улагања, јер финансирањем инвестиција у  Србији ми јачамо раст наше економије“, објаснио је он.

Нагласио је да је држава током 2020. године помогла грађане и привреду са преко 6 милијарди евра уз додатне мере до краја године, што чини 12,7 одсто нашег БДП-а, чиме је наша привреда спашена.

Мали се осврнуо и на јавни дуг Србије и констатовао да је пандемија вируса корона повећала јавни дуг у свим државама, али да ми нисмо прешли ниво Мастрихта од 60 одсто нити у 2020, нити  је то предвиђено у 2021. години.

„Ми немамо ништа ванредно, осим редовних аукција које смо планирали за наредну годину. Не рачунам билатералне споразуме које имамо за велике инвестиције, попут завршетка дела ауто-пута Прељина – Пожега. Како се буду завршавали радови, тако ћемо повлачити новце“, навео је он.

Додао је да се Србија не задужује као што је некада био случај и објаснио да ће држава од продаје Комерцијалне банке скоро половину новца искористити за враћање старог дуга из 2012. године.

„Реч је о азербејџанском кредиту. Ми сада на међународном тржишту добијамо 1 одсто камате, а ово је кредит од 4 одсто на 300 милиона евра, па израчунајте! Чуо сам критике да повећавамо јавни дуг, па ми ништа не повећавамо осим што рефинансирамо старе прескупе дугове. Погледајте и овај пример - пре две недеље смо искористили повољну ситуацију на тржишту и рефинансирали део кредита који је узет по стопи од 7,25 одсто и који доспева у септембру наредне године. Тај кредит смо рефинансирали по стопи од 1 одсто. Управо то се зове одговорна економска политика, то се зове одговорно управљање јавним дугом“, рекао је Мали.

Министар финансија је поновио да се следеће године повећавају плате и пензије у складу са могућностима и да се улаже у капиталне инвестиције без угрожавања макроекономске стабилности, без повећања јавног дуга у односу на БДП. Закључио је да се на тај начин боримо за стопу раста коју смо имали пре кризе.

РИНА